Zoran Milivojević, bivši diplomata, napominje da Amerika nema prioritet na Balkanu kada je reč o Kosovu ili Bosni i Hercegovini, jer na to gledaju kao na deo jedinstvenog paketa sa strateškim ciljem Zapada da ovaj deo sveta uključi u svoju interesnu sferu.
Srbi glavna prepreka Americi
„Zapad je suočen sa ozbiljnim problemima. U nastojanju da sačuva svoju globalnu poziciju on će deo svojih unutrašnjih problema da izveze, odnosno, rešavanjem pitanja na aktuelnim tačkama na Balkanu pokušaće da amortizuje svoje unutrašnje probleme. Međutim, oba pitanja zavise od Srba“, smatra naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, Amerika bi izabrala BiH za svoj veliki povratak u ovaj region samo u slučaju da proceni da joj je to lakše.
„Unifikacija ili federalizacija BiH podrazumeva dovođenje u pitanje položaj RS. Kada je reč o tome šta se može brže i efikasnije rešiti, odnosno na kojoj bi se strani mogli više skoncentrisati - na Prištini ili na BiH, onda bi izabrali BiH, ali to bi bilo samo na kratak rok, jer suštinski, to je jedan paket i ne može se odvojiti jedno od drugog“, navodi Milivojević.
Moguće je da „krenu“ iz BiH
Srbi u RS to svakako neće dozvoliti, napominje naš sagovornik, kao što ni Srbija neće priznati Kosovo. Ali na BiH, dodaje, može da bude veći pritisak iz prostog razloga što je tamo odnos snaga 2:1.
„Veći pritisak na srpsku stranu i možda procena da se lakše može slomiti srpski faktor u BiH nego ovde u Srbiji. Jer Srbija je ipak država i nju je teže slomiti ako nešto neće“, kaže Milivojević.
Politikolog iz Banjaluke Anđelko Kozomara ubeđen je da raspleta u BiH došlo, ali je, kako kaže, ubeđen da do toga neće doći, a i ako dođe to neće biti nabolje.
„Interesi tri naroda su dijametralno suprotni, jer dva naroda neće centralizaciju dok Bošnjaci hoće samo to. Oni se zato i uzdaju u Bajdena iz onog vremena kada je bio bošnjački lobista koji je zagovarao bombardovanje Srba i u BiH i u Srbiji. Taj Bajden se, nadam se, promenio u međuvremenu i sa pozicije najmoćnije vojne sile na svetu ne može da se ponaša kaubojski kao što je to radio devedesetih“, ističe Kozomara.
Nada Bošnjaka, dodaje on, da će im Amerika dati sve što hoće je iluzorna već sada, jer Amerika na Kosovu ima materijalni interes, ona je stvorila Kosovo i mislim da će težište biti prioritet, jer BiH ne može da uredi onako kako Bošnjaci žele.
Američki interesi na uštrb RS
Profesor dr Stevica Deđanski, predsednik Centra za međunarodnu saradnju, ne očekuje da BiH budu ključ za američki povratak ali očekuje da se ozbiljno angažuju na rešavanju pitanja BiH nauštrb Srba.
„Elan Željka Komšića i Bakira Izetbegovića je porastao jer očekuju velike promene zbog dolaska Bajdena na čelo Amerike. Očekujem neke promene ali ne tako velike kako se oni nadaju“, napominje on.
Prema njegovom mišljenju, ključna stvar je da ništa ne može da sa desi bez saglasnosti Srba, bilo to na Kosovu ili u BiH.
Indicije da bi Bajdenova administracija mogla da se ustremi na BiH krenula je kada je Odbor za oružane snage američkog Senata na saslušanju o stanju u oblasti sigurnosti u Jugoistočnoj Evropi, doneo zaključak da je neophodan jači angažman SAD-a u regionu, jer nestabilan i konfliktan Balkan podriva američku nacionalnu sigurnost i diplomatsko povlačenje bi bilo veliki američki poraz.
Druga naznaka je bila da slabi uticaj NATO-a, a kao najozbiljniji faktor naveli su ruski uticaj za koji smatraju da mu je žarište upravo u Republici Srpskoj.
