Radi se o tome da vlada namerava da izdvoji 14-15 milijardi rubalja godišnje za svemirske nauke. Zapravo, ovo je iznos koji je prethodno smanjen Saveznom svemirskom programu.
„Sada naša nauka ima priliku da konačno realizuje one programe koji su morali da budu odloženi zbog hroničnog nedostatka novca. Pre svega se radi o svemirskom teleskopu ‘Spektr UF’, kojeg nazivaju ‘ruski Habl’. Naša opservatorija predviđena je za posmatranje u delu ultraljubičastog spektra nepristupačnom za zemaljske teleskope i po svojim mogućnostima veoma je bliska čuvenom ‘Amerikancu’“, rekao je naučnik.
„’Spektr UF’ je veoma dobar eksperiment, ruski ‘Habl’. Sada ćemo uspeti da ga lansiramo kako smo planirali ─ 2025. godine“, istakao je akademik.
Budući da će teleskop „Habl“ uskoro završiti svoj rad u orbiti, a rad na velikom ultraljubičastom teleskopu koji traje najmanje 10 godina nije započela nijedna svemirska agencija, „Spektr UF“ će biti jedini veliki instrument u ultraljubičastom delu spektra do negde 2035. godine. Proučavaće fizičke procese u ranom svemiru, formiranje zvezda, evoluciju galaksija, procese propadanja materije u crne rupe, atmosferu planeta, komete itd. „Spektr UF“ bi mogao da napravi pomak u proučavanju egzoplaneta. On će istraživati ranije otkrivena tela slična Zemlji, proučavaće njihovu atmosferu i, što je najvažnije, tražiti znakove života.
Osim toga, obnavljanje finansiranja omogućiće da se realizuju programi za istraživanje Meseca i Venere.
Planirano je da se na Zemljin satelit pošalju tri aparata: modul za sletanje „Luna 25“ 2021. godine, orbitalni modul „Luna 26“ i modul za sletanje „Luna 27“ 2024, odnosno 2025. godine. Istraživački program Venere predviđa lansiranje dugovečne stanice „Venera D“ 2027-2029. godine.
Pročitajte još:
