Ovako nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović gleda na nameru britanskog premijera Borisa Džonsona da pozivanjem Indije, Australije i Južne Koreje na samit G7, koji će se 2021. održati u Velikoj Britaniji, transformiše grupu vodećih industrijskih zemalja. Tako bi ove tri zemlje, prema pisanju britanske štampe, zajedno sa SAD, Japanom, Nemačkom, Francuskom, Italijom, Velikom Britanijom i Kanadom, formirale svojevrsnu grupu od deset „vodećih demokratija“, sa ciljem da se suprotstave rastućem uticaju Kine.
Činjenica da je Džonsonova inicijativa direktno na liniji namere novog predsednika SAD Džozefa Bajdena da tokom prve godine svog mandata organizuje „Globalni samit demokratije“, koji bi imao za cilj okupljanje demokratskih zemalja oko zajedničkih ciljeva, sa Amerikom na „čelu stola“, za iskusnog diplomatu nije iznenađenje.
Kako kaže, Velika Britanija nije samo miljenik, već i glasnogovornik Amerike kao supersile koja nije odustala od ambicija da bude vladar novog svetskog poretka.
Postrojavanje „stvarnih demokratija“
„Policentričnost sveta koja se odvija u poslednjih deset godina je realnost koju oni nisu spremni da priznaju i zbog toga su i u zvaničnim dokumentima imenovali Rusiju i Kinu kao svoje protivnike. Sjedinjene Države se spremaju da se odupru pretendentima na učešće u svetskim poslovima i hoće da taj novi svetski poredak koji su osnovale pre dvadesetak godina na neki način, pa makar i na silu, produže. Zato se postrojavaju prema onim novim centrima moći koji osporavaju politički i geopolitički ekskluzivitet Amerike u celom svetu“, objašnjava Jovanović.
To, naravno, dodaje sagovornik Sputnjika, stvara određene trzavice, napetosti, pa čak i elemente krize u odnosima Amerike sa Rusijom, Kinom, a sutra možda i sa nekom drugom zemljom poput Turske.
„Ovo postrojavanje tih takozvanih ’stvarnih demokratija‘ može da bude samo produžetak jednog kolonijalnog mentaliteta koji su te zemlje izgradile tokom svojih kolonijalnih i drugih posedovanja ne samo pojedinih zemalja, već i čitavih kontinenata. To je samo po sebi negativno, jer se tako još više zaoštrava odnos prema drugim centrima moći, posebno prema Kini i Rusiji, a sa druge strane ponovo se zaobilaze Ujedinjene nacije, koje bi po prirodi stvari trebalo da budu sedište za uočavanje i prevazilaženje svih napetosti u svetu, između bilo kojih zemalja i u bilo kojim oblastima“, napominje Jovanović.
U tom smislu je Džonsonova inicijativa samo preciznija slika onih tendencija koje su se najavljivale već nekoliko godina unazad i u američkoj politici, a koje se sada pojavljuju na još organizovaniji i rivalitetniji način, nego što je to ranije bio slučaj.
Kolonijalni mentalitet SAD i Britanije
Prema Jovanovićevim rečima, grupa od deset država koje će se okupiti na samitu G7 u Britaniji bazično je anglosaksonska, što opet pokazuje da ta privilegovana skupina zemalja iz kolonijalnog perioda želi da nastavi vršenje svog uticaja na ostatak sveta i sada, u izmenjenim uslovima, iako to više nije realno moguće.
„Zaoštravanje odnosa prema drugim zemljama, pre svega prema Kini i Rusiji, samo je po sebi iskazano željom da se one odbace, a da se formira ta nova, ekskluzivna grupa pod plaštom nekih pseudoideoloških razloga. Jer i te takozvane ’stare demokratije‘ nisu se baš afirmisale sa demokratskim sadržajima. One su u toliko primera ne samo u ranijoj istoriji, već i u najnovijoj delovale potpuno antidemokratski. Imamo primere napada na Jugoslaviju, na Libiju, Irak, pritiske na Venecuelu i tako dalje. To nisu demokratske forme delovanja, nego imperijalne, a to je opet ostatak ili nostalgični prizvuk onoga što su te zapadne zemlje imale u svojoj kolonijalnoj eri“, primećuje Jovanović.
Sada, kako navodi, to privilegovano jezgro zemalja namerava da se dopuni nekim drugim zemljama, uključujući i Indiju koja je svojevremeno bila kruna britanskog kolonijalnog carstva.
„Naravno, Indija je danas nezavisna, demokratska zemlja koja ima mnogo humanije prilaze rešavanju svetskih problema od anglosaksonskih zemalja, ali jasno je da je ona uključena više kao potencijalni rival i suparnik Kini. Postoji potencijalni strah da Kina može da preuzme vodeće mesto u svetu, zbog čega se i organizuju ne bi li usporili njeno kretanje ili je čak vratili u neku avet unutrašnjih problema iz prošlih vremena, čime bi ona bila sklonjena iz međunarodnih utakmica. Dakle, ’zaokruživanje‘ Kine, kako je to svojevremeno urađeno u slučaju bivšeg Sovjetskog Saveza, ta ’kontejnment polisi‘ je nešto što oni pokušavaju da urade prema Kini, iako je to fizički, demografski, ekonomski i tehnološki nemoguće u novim uslovima u svetu. Ali, stare navike teško umiru“, smatra Jovanović.
Bivši šef jugoslovenske diplomatije uveren je da budućnost formata D10, ako on uopšte bude stvoren, ne može da bude niti uspešna niti osigurana, upravo zato što se menja odnos snaga u svetu i to mnogo brže nego što neko to želi da vidi.
„Bilo bi dobro da se ova prvobitna ideja od deset ekskluzivnih, ideološki organizovanih zemalja proširi i da bude univerzalnija. Da obuhvati sve one koji imaju moć, uticaj, spremnost i dobru volju da doprinesu prevazilaženju problema i približavanju naroda na celoj planeti“, kategoričan je Vladislav Jovanović.
