Pred glasanje crnogorske skupštine o izmenama spornog zakona Joanikije ističe da je važno da posle godinu dana taj dokument pretrpi značajne izmene uklanjanjem diskriminatorskih odredbi.
Crna Goru otvara novu stranicu
„Zakon je prošao kroz ruke ozbiljnih pravnika. Uvažene su sve značajne primedbe, ovo je minimum kompromisa za mnoge strane. Mi smo gledali da ničim ne povredimo druge verske zajednice, nego da sve ono što tražimo za nas bude obezbeđeno i za druge verske zajednice“, kazao je episkop Joanikije.
Očekujete li da će sve proći mirno, s obzirom na proteste nekih grupa ispred skupštine?
— Radi se o tome da pojedine grupe seju laži preko medija da je zakon rađen u drugoj državi i da će omogućiti da se crkvena imovina u Crnoj Gori knjiži na državu Srbiju, da diskriminiše druge verske zajednice, što apsolutno nije tačno. Nema nijednog pravničkog argumenta koji to može da potvrdi. Ali šta da radimo kad u glavama pojedinih ljudi ima svega i svačega. Svi ti argumenti na koje pojedine grupe pozivaju, apsolutno pravnički ne stoje. Nek uđu u proceduru da ospore zakon putem pravničkih argumenata. Niko to nije ni pokušao, nego hoće preko medija, protesta i drugih kvazipolitičkih aktivnosti da ovu priču iskomplikuju i nađu svoj ćar.
Sadašnja opozicija kaže da su izmene zakona atak na Crnu Goru i da će zakon biti neustavan jer je pisan u drugoj državi…
— Nije tačno da je pisan u drugoj državi. Pravnici u Crnoj Gori su predložili i izradili te izmene. Mi tumačimo da je atak na CG bio onaj diskriminatorski zakon koji je proizveo toliku nepravdu i nemire, to je bio udar na većinski pravoslavni narod u Crnoj Gori i na većinsku pravoslavnu crkvu. Pokazalo se da su naše litije koje su bile mirne, civilizovane i jedinstvene po mnogo čemu u svetu, bile potpuno opravdane. Mi smo se temeljili na pravnim argumentima. Većina naroda je shvatila da smo mi vodili opravdanu borbu, zato su nam svi dali podršku i zato smo imali takav uspeh u našoj borbi protiv diskriminacije.
Nadali smo se da će s novom vlašću biti završena ili barem delimično zalečena podeljenost ljudi. Ima li leka za ostrašćenost tabora u Crnoj Gori?
— Svi koji žele da se zavede odgovarajući pravni poredak u CG, da se stvori ravnopravnost za sve ljude i sve vere, žele da dođe do tog izmirenja i da se niko ne oseća ugroženim. Međutim, pojedine grupe koje su bile povlašćene uz bivšu vlast, sigurno su one povređene. Nek rade šta hoće, uveren sam da većina naroda u Crnoj Gori želi da dođe do pomirenja. Upravo usvajanje ovih izmena zakona je, ako Bog da, neki dobar početak za ostale neophodne i važne promene u crnogorskom društvu.
Đukanović da ostavi crkvu na miru
Predsednik Milo Đukanović ne odustaje od svog stava prema zakonu i prema SPC u Crnoj Gori. Nedavno je rekao da je SPC odradila posao za ruske imperijalističke interese, a tvrdi, između ostalog, da je sa upokojenim mitropolitom Amfilohijem govorio o tome da crkva ima samo predznak pravoslavni. Da li očekujete da će predsednik ipak napraviti otklon od svojih dosadašnjih stavova?
— Od njega ne očekujem ništa, to je čovek koji je posegao za prevaziđenom retorikom. Zamislite da on govori o velikosrpskom nacionalizmu u Crnoj Gori, o velikoruskom imperijalizmu. To je retorika koja je obilno korišćena u NDH, kasnije je to koristio Josip Broz i sa tom retorikom su napravljeni mnogi zločini i mnoge nepravde srpskom narodu. S druge strane, on se nudi kao brana velikoruskom imperijalizmu i velikosrpskom nacionalizmu, što su prevaziđene floskule, a mislim da je i zapadni svet dobro video o kom liku se radi. On time zamagljuje priču o njegovim nepočinstvima koje je uradio i u Crnoj Gori i u regionu. Ali neka to bude na njegovoj duši. On je izgubio na izborima i sad nema mere u tim optužbama, a naročito se ostrvio na SPC. Poziva se neosnovano na našeg mitropolita. Zna on dobro kakvo je veličanstveno zaveštanje ostavio naš mitropolit koji je vojevao od početka do kraja za istinu i pravdu, za isceljenje Crne Gore, a nikad mu nije palo na pamet da pravi bilo kakav raskol, nego je gledao da izmiri narod. Ja sam svedok da je na poslednjem sastanku mitropolit na gospodski način odbio kad je Đukanović hteo da nam izdiktira šta treba da radimo. Nek se Đukanović ne petlja u crkvene stvari i nek ostavi crkvu na miru.
Da li ste ohrabreni poslednjim događanjima u Crnoj Gori da više nikad neće biti povratka na staro?
— Velike su posledice koje je ostavio komunizam u Crnoj Gori, posebno neokomunistička vladavina Đukanovića. Trebaće nam dosta vremena, ali nadam se i mislim da je došlo vreme da Crna Gora otvori novu i čistu stranicu svoje istorije, da dolazi vreme da svi zajedno počnemo da radimo na dobro Crne Gore i njenog naroda.
Predložili ste nedavno da se litije obnove, makar na neke velike praznike…
— Litije su ustanovljene od pamtiveka u crkvi za velike praznike. Ovog puta imale su elemenat borbe protiv nepravde, ali ono što je najvažnije, jeste da smo tu borbu vodili na hrišćanski način sa porukama ljubavi. Naravno, kada se regulišu stvari na zakoniti način, nastavićemo praznične litije. Možemo organizovati litiju blagodarnosti Bogu, koja bi bila na nivou cele Crne Gore, u svim gradovima kao što smo to radili svakog četvrtka i nedelje, sve dok nas nije snašla ova nezgodna epidemiološka situacija.
Ne praviti vašarište od izbora novog patrijarha
U ovoj godini smo, nažalost, izgubili mitropolita Amfilohija i patrijarha Irineja. Predstoji nam izbor novog poglavara 18. februara. Znate da neki zlonamerni kažu da je crkva podeljena. Kako teku pripreme za Sveti arhijerejski sabor?
— Sve te glasine i licitiranje sa imenima apsolutno nisu na korist crkve. Kod nas tog običaja nema. Mi, i sveštena lica, i vernici, treba da se molimo da bude volja Božja, a ne ničija pojedinačna, da nam Bog dâ ono što je najbolje za njegovu crkvu. Sveti arhijerejski sabor će zasedati 18. februara, ako Bog da, i tada je prvi zadatak da se bira novi srpski patrijarh. Mi svi želimo da to bude u bratskoj atmosferi kao što je to bilo ranije. Izbor patrijarha je duhovna svečanost, sećate se divnih momenata kako smo izabrali našeg blaženopočivšeg patrijarha Irineja po nadahnuću Duha Svetoga. Nadam se da će to i sada biti. Koga god izabrao Sveti arhijerejski sabor, svi smo radili da damo maksimalnu podršku svom novom patrijarhu, a time i našoj crkvi. To su normalne prilike koje su kanonske utvrđene kako se to radi. Mi želimo da ostanemo u tim granicama, da ne pravimo vašarište od najvažnije teme u našem narodu, a to je izbor patrijarha i ostalih arhijereja.
Šta biste poželeli vernicima za Božić?
— Da nas Hristos sve obasja svojom ljubavlju, da nas zagreje svojom toplinom i obnovi, da na novi način razmišljamo obnovljenog duha, obnovljene misli u obnovljenom svenarodnom zajedništvu.
Pročitajte još:
