Preminula Milka Babović

Kako su preneli hrvatski mediji, ona je preminula od posledica komplikacija hroničnih bolesti uzrokovanih virusom korona.

Milka Babović je u bolnici provela poslednja dva i po meseca života.

Rođena je 27. septembra 1928. u Skoplju, a u Zagrebu je živela od 1948. godine gde je studirala hemiju na Tehnološkom fakultetu.

Diplomirala je na Višoj pedagoškoj školi u Zagrebu (1963.) sport i fizičko vaspitanje, hrvatski i nemački jezik. Govorila je engleski i nemački, a služila se francuskim i ruskim

Kao članica Mladosti, bila je atletska reprezentativka Jugoslavije, dvaput svetska studentska prvakinja u trčanju na 80 metara s preponama (1953.u Dortmundu i 1957. u Parizu). Na EP u Bernu, 1954., bila je peta na 80 metara s preponama.

Uz to, 17 puta bila je prvakinja Jugoslavije, 27 puta rušila je državni rekord (u nekoliko disciplina), 26 puta bila je članica reprezentacije, dva puta prvakinja Balkana.

Od 1949. bavila se sportskim novinarstvom kao spoljni saradnik. U početku je pisala za „Narodni sport“ , kasnije učestvovala u radijskom programu Radio Zagreba, a povremeno sarađivala s „Vjesnikom“, „Slobodnom Dalmacijom“, „Oslobođenjem“ i nizom drugih časopisa.

Od 1957. bila je stalno zaposlena na Radio Televiziji Zagreb, prva je sportska reporterka u Hrvatskoj, osnivačica sportske redakcije televizije i njena prva urednica, sarađivala je sa svim programima TV Zagreb.

Pokrenula je prvo jutarnje vežbanje uz TV ekran (emisija „Vežbajte s nama“) 1958., a zajedno sa Žuži Jelinek u emisiji „Porodica i domaćinstvo“ je organizovala prvu modnu reviju u studiju.

Sarađivala je i na emisiji „Pionirski mozaik“ (Mendo i Slavica) u delu o sportu.

Nekoliko godina, od 1958. uređivala je emisiju TV Zagreb „Telesport“, koja se poput okruglog stola aktivno bavila fizičkom kulturom kulturom i sportom.

Mnogi poznati sportisti, treneri, pedagozi, lekari i političari progovarali su u emisiji o rekreaciji, vrhunskom sportu, opasnostima, lepoti, o dopingu, o školskom sistemu fizičke kulture, o dvoranama… Zbog specifičnog načina komentarisanja postala je zaštitni znak TV prenosa umetničkog klizanja.

Osim nebrojenih reportaža i javljanja sa svih sportskih događaja širom zemlje, kao reporter i komentator radila je i na OI u Rimu 1960. i Minhenu 1972, na Zimskim olimpijskim igrama u Incbruku (1964. i 1976.), Grenoblu (1968.), a na ZOI u Sarajevu 1984. bila je zamenica voditelja Pres centra.

Tokom karijere kao komentatorka je pratila atletiku (6 EP), klizanje, gimnastiku, veslanje, konjički sport, skijaško trčanje i brzo klizanje. Za vreme OI u Lejk Plasidu 1980. radila je kao instruktor EBU (Evrovizije) u obliku pomoći u organizaciji prenosa sa OI.

Za potrebe OI u Sidneju 2000. učestvuje u izradi sistema za praćenje modernog petoboja, a za Salt Lejk Siti (ZOI 2002.) za potrebe sistema praćenja klizanja.

Istovremeno s radom na TV Zagreb učestvuje i u drugim redakcijama, uređuje i rubriku o sportu u dečjem listu „Smib“ (od 1970-1981.), bila je saradnica „Plavog vjesnika“, a sarađivala je i u drugim novinama i časopisima. Bila je koautor dela Hrvatske opšte enciklopedije (slova „H“ i „I“), i članica uređivačkog odbora stručnog časopisa „Istorija sporta“ (izlazio 1970-1999).

Babovićeva je bila predsednica Sekcije sportskih novinara Hrvatskog novinarskog društva (danas Hrvatski zbor sportskih novinara) od 1974.-1978., a u dva mandata bila je članica Jugoslovenskog olimpijskog odbora.

​► Hrvat neće Srbina za selektora: Vujovićevi trenerski kvaliteti ravni su nuli

► Maljković: Da ne odemo u Tokio bi bio istorijski neuspeh

► Srbija je zbog ljubavi dobila šampiona, a „mogao je da ode bilo gde“