Prema novoj analizi objavljenoj u recenziranom naučni časopis sa otvorenim pristupom „Plus van“, prehrambena industrija često je uključena u istraživanja vodećih nutricionističkih časopisa.
„Tamo gde je prehrambena industrija uključena, skoro šest puta je veća verovatnoća da će rezultati biti povoljni po poslovne interese nego kada prehrambena industrija ne učestvuje.“
Koliko autori znaju, ovo istraživanje je prvi sistematski pregled obima i prirode učešća prehrambene industrije u recenziranim istraživanjima.
Poslednjih godina, kako su industrijske veze sa naučnim istraživanjima počele da izlaze na videlo, mnogi su izgubili poverenje u nauku o ishrani, a neki su to nazvali „krizom kredibiliteta“.
Ova nova otkrića podržavaju sve jače dokaze i rastuću zabrinutost da konkurentski interesi zagađuju područje ishrane i dijetetike, čak i u najuglednijim časopisima. Rezultati takođe sugerišu da se ovakvim učešćem „nameštaju“ rezultati.
Od različitih proizvođača, oni koji su uključeni u preradu hrane imali su veze sa većinom naučnih istraživanja, čineći 40 posto svih poslovnih studija.
Najugledniji časopisi u sprezi sa biznisom proizvođača
U nekim publikacijama, poput „Džurnal of nutrišen , poslovne veze pronađene su u 28 procenata svih članaka.
U časopisu Nutrišen rivjuz“, koji izdaje institut koji su osnovali i koji finansiraju isključivo prehrambene kompanije, kao što su „Mars“, „Nestle“, „Koka-kola“ i „Pepsi“, poslovni interesi su nađeni u četvrtini svih analiziranih radova.
„Oba ova časopisa navode su da su povezana sa prehrambenom industrijom“, pišu autori nove studije.
„Nekoliko članova odbora časopisa ’Džurnal of nutrišen‘ proglasilo je sukob interesa koji uključuju prehrambene kompanije. ’Džurnal of nutrišen‘ objavljuje Američko društvo za prehranu, koje ima formalna partnerstva sa više prehrambenih kompanija i kritikovano je zbog podrške ciljevima prehrambene industrije nad interesima javnog zdravlja“, navodi se u studiji, piše „Sajens alert“
Brojni su razlozi zbog kojih kompanija može da sponzoriše naučna istraživanja svojih proizvoda – ponekad se to zakonski zahteva. Pod pretpostavkom dobre namere, istraživanje hrane vođeno preduzećem pokušaj je sticanja novih znanja o proizvodu koji mogu služiti za bolje informisanje potrošača.
Ali iz perspektive javnog zdravlja, ovo takođe predstavlja problem. Kada poslovni fondovi sponzorišu naučna istraživanja, vrlo je moguće da bi loše vođeni konkurentski interesi mogli uticati na ono što se istražuje i kako se istražuje, bilo namerno ili ne.
Kad istraživanja o zaslađenim pićima zaslade prodaju
Prehrana je neverovatno složena i teška za proučavanje. Nije tako lako samo otkriti da li je nešto dobro ili loše za vas, uprkos mnogim naslovima zbog kojih biste poverovali drugačije.
Zato neki naučnici tvrde da transparentnost u ime časopisa nije dovoljna. Takođe moramo aktivno da smanjimo uticaj industrije na terenu.
„Iako je ranije isticano da istraživanja o ishrani koja finansira prehrambena industrija obično poštuju naučne standarde za izvođenje i izveštavanje o naučnim studijama, prehrambena industrija je i sama bila uključena u tu procenu, a to zahteva dalje detaljno istraživanje“, pišu autori.
Zaslađena pića su dobar primer kako istraživanje vođeno kompanijom može da zasladi prodaju, čak i kada se otkriju sukobi interesa.
Ipak postoje i slučajevi u kojima to nije izvedeno uspešno. Na primer, „Koka-kola „je optužena za kontrolu podataka studija i rezultata istraživanja koje je finansirala. Dala je završnu reč nad objavljivanjem.
Ovo novo istraživanje ograničeno je time što se bavilo samo onim studijama koje su unapred govorile o uključenosti industrije i objavljivane su u recenziranim časopisima.
Pa ipak, čak i samo isticanjem najboljih rezultata na terenu, istraživači su otkrili da su poslovni interesi na tom polju prekomerni.
Tamo gde je biznis uključen, rezultati su povoljniji
Od svih članaka koji uključuju poslovanje, preko polovine je dalo rezultate povoljne za industriju hrane. U recenziranim radovima to verovatno nije zato što kompanije podmeću nalaze. Umesto toga, preduzeća verovatno slede teme i metodologije koje vode ka povoljnim ishodima. Uređivački procesi takođe mogu biti podložni sličnoj pristrasnosti.
To najbolje ilustruje to što je u člancima bez učešća prehrambene industrije pozitivne rezultate imalo manje od 10 procenata.
Neophodna dalja istraživanja i kontrola sukoba interesa
Potrebna su dalja istraživanja koja koriste veće uzorke iz više časopisa. Na taj način možemo shvatiti zašto postoji ovo veliko neslaganje i kako možemo smanjiti uticaj industrije i povećati kredibilitet.
Autori nude nekoliko predloga, uključujući ograničavanje industrijskog uticaja u vladinim agencijama i javnim istraživačkim institucijama ili ograničenje broja članaka povezanih sa industrijom koji razmatraju za stručnu recenziju.
„Na osnovu nalaza ove studije, svi članci koji uključuju bilo koju vrstu uključenosti u industriju hrane zahtevaju pomno ispitivanje časopisa, sa posebnim fokusom na direktnije tipove učešća (npr. povezanost autora i direktno finansiranje studije)“, autori pišu.
„Časopisi takođe treba da imaju jasnu politiku o otkrivanju uređivačkih sukoba interesa, uključujući bilo kakve veze između urednika i prehrambene industrije. Štaviše, bilo kojim takvim sukobima treba aktivno upravljati ili ih eliminisati ih“, zaključuje se u studiji.
Pročitajte i:
