Ime ovog jedinstvenog lokaliteta je Njeft daslari, što na azerbejdžanskom znači „naftne stene“. Grad se smatra najistočnijom tačkom Republike Azerbejdžan. Njeft se nalazi na oko 42 kilometra od poluostrva Ašperon, gde leži glavni grad Azerbejdžana, Baku.
Njeft daslari je najstarija platforma za bušenje nafte na planeti, čak je navedena i u Ginisovoj knjizi rekorda. Njeno podizanje datira iz vremena Sovjetskog Saveza, dok je na ovom području nafta mogla da se vadi još u doba ruske imperije. Međutim, najveći poslovi završeni su nakon Drugog svetskog rata.
Jedinstveno mesto
Ovaj projekat se smatra početkom istraživanja morskih naftnih polja u SSSR-u sa stanovišta upotrebe novih tehnologija. Cilj je bio da izgradnja bude praktičnija u pomorskim uslovima i da se testiraju procesi ekstrakcije nafte.
Dugo vremena platforma Njeft daslari bila je najveće poznato pomorsko polje i po količini naftnih rezervi i po količini izvađene nafte, prenosi Sputnjik mundo.
Gradnja samog grada započeta je 1956. godine, a osamdesetih godina Njeft daslari je već imao različite zgrade – jedna od njih sa osam spratova – svoj park sa drvećem i fudbalsko igralište. Takođe na tom mestu otvorena je tehnička škola koja se specijalizovala za ugljovodonike. Pored toga, grad je imao svoju elektranu, postrojenje za prečišćavanje kanalizacije i druge objekte ključne za normalan život. Stanovnici su živeli u stambenim blokovima i imali su sve potrebne usluge i infrastrukturu. Grad je imao svoju kliniku, saunu, prodavnice i pekaru. U doba SSSR-a tu je živelo oko 5.000 ljudi.
Grad je poduprt metalnim stubovima, a različita „ostrva“ su povezana. Vremenom se broj ostrva povećavao, a samim tim i broj mostova koji ih povezuju. Tako je nastao skoro pa pravi lavirint. Ukupna dužina ulica u gradu prelazila je 350 kilometara, danas je to 45 kilometara.
Grad izgrađen na potopljenim brodovima
Objekti su podignuti na platformama oslonjenim na drvene stubove koji su zabijeni u morsko dno. Takođe, u nekim delovima su crne stene bile na površini, a u drugim ispod površine mora. Drugim rečima, dubina u tom području nije bila toliko velika, što je omogućavalo izvođenje građevinskih radova sa određenom lakoćom.
Prvi stručnjaci za vađenje nafte živeli su u kabinama polupotopljenog broda. Ovaj brod je namerno napola potopljen kako bi imao stabilniji položaj i kako se ne bi zanosio. Stari brodovi korišćeni za stvaranje veštačkog ostrva, a kasnije su ta ostrva bila povezana mostom.
Da biste stigli do Njeftni daslari, morate se voziti brodom iz luke na ostrvu koje je železnicom povezano sa poluostrvom Ašperon – gde se nalazi Baku. Iz ove luke je moguće pristupiti ostrvima grada. Do ovog grada je takođe moguće doći helikopterom, jer ostrva imaju svoj heliodrom.
Lider SSSR-a Nikita Hruščov posetio je to mesto 1960. godine a tadašnji predsednik je uvideo da je teško doći do grada i zato je naredio da se helikopterima poveže sa kopnom. Ovo prevozno sredstvo je za to vreme bilo vrlo inovativno.
Nakon raspada SSSR-a grad se suočio sa velikim brojem problema: nakon što je Azerbejdžan proglasio nezavisnost, veze sa drugim republikama bivšeg saveza su prekinute, što je rezultiralo poteškoćama u održavanju infrastrukture ovog jedinstveni ekosistem. Radna snaga u Njeftu se smanjila. Usled neodržavanja i zanemarivanja, mnoge platforme su se urušile.
Drugi problem je porast nivoa Kaspijskog mora, što je prouzrokovalo delimično urušavanje nekih zgrada.
Azerbejdžan ovo ostrvo i dalje koristi za eksploataciju i ponosi se njim.
Stranci ne mogu da dobiju dozvolu da posete Njeft daslari, niti se ovo naselje može zumirati na „Gugl mapama“.
Danas procene i studije održivosti ukazuju da će održiva i ekološki prihvatljiva demontaža ovog područja biti skuplja nego njene rezerve sa smanjenom proizvodnjom nafte.
