Savetnik predsednika Mihail Podoljak kaže da produžetak specijalnog statusa za tu oblast ne predstavlja rizik za Kijev već potvrdu spremnosti ukrajinskih vlasti da sarađuju u okviru formata „Minsk 2“.
Prema Minskim sporazumima, Kijev je dužan da Donjeckoj i Luganskoj oblasti obezbedi specijalni status. Prema Zakonu, delovi Donbasa koji nisu pod kontrolom Kijeva dobijaju ovaj status posle lokalnih izbora po zakonima Ukrajine i uz kontrolu međunarodnih posmatrača.
Izbori, međutim, nisu održani, a status ostaje samo na papiru.
Vlasti u Kijevu takođe insistiraju na tome da se iz tih oblasti povuku „nelegalne formacije“ kako bi Zakon stupio na snagu.
Redosled koraka kako bi Zakon stupio na snagu preciziran je „Štajnmajerovom formulom“ o kojoj je dogovor postignut u okviru Kontakt grupe za Donbas.
Rezolucijom koju je Rada usvojila 15. jula o lokalnim izborima planiranim za 25. oktobar, ne predviđa se održavanje izbora na teritorijama Donbasa koje ne kontroliše Kijev.
Kao uslovi za održavanje izbora u ovim oblastima navode se preliminarna predaja kontrole Ukrajini nad delom granice sa Rusijom, povlačenje svih „ilegalnih oružanih formacija“ i tehnike, uspostavljanje „ustavnog sistema, zakona i reda“ u regionu u skladu sa važećim zakonima Ukrajine.
Ovi uslovi su u suprotnosti sa odredbama Minskih sporazuma, koji podrazumevaju da Ukrajina dobije kontrolu nad granicom tek nakon što u regionu budu održani lokalni izbori i kada Donbas dobije poseban zakonski konsolidovan status.
Sukob u Donbasu
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. Kijev ne priznaje DNR i LNR i smatra teritorije ovih dveju republika okupiranim, a ustaničke snage terorističkim.
Pitanje rešavanja situacije u Donbasu razmatra se, između ostalog, i na sastancima u kontakt grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. godine usvojila tri dokumenta koji regulišu korake za deeskalaciju sukoba.
Odnosi Moskve i Kijeva pogoršali su se zbog situacije u Donbasu. Ukrajinske vlasti su ranije više puta optuživale Moskvu za mešanje u unutrašnje stvari zemlje. U januaru 2015. godine Vrhovna rada usvojila je izjavu u kojoj se Rusija naziva „zemljom agresorom“.
Moskva negira optužbe ukrajinske strane i naziva ih neprihvatljivim. Rusija je više puta isticala da nije strana u unutrašnjem ukrajinskom sukobu i da je zainteresovana da Kijev prevaziđe političku i ekonomsku krizu.
Pročitajte još:
