Izbori su uslovljeni padom vlade kosovskog premijera Avdulaha Hotija, a nakon odluke Ustavnog suda da je glas poslanika Etema Arifija u vreme izbora ove vlade bio nevažeći, što je otvorilo pitanje - šta novi izbori donose prostoru Kosova i Metohije, ali i odnosima Beograda i Prištine, naročito ukoliko na njima pobedi Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, bivšeg kosovskog premijera, budući da ankete pokazuju da će dobiti najviše glasova.
Bajdenova administracija ključna za novu Vladu u Prištini
Prema rečima Rakočevića, Kosovo je prostor stalne i uobličene krize koja se održava u svim segmentima društva - od politike, ekonomije, unutaralbanskih obračuna i odnosa prema svemu što nije ideologija Oslobodilačke vojske Kosova. Takvo, neprirodno stanje, dodaje naš sagovornik, traje dvadeset godina, od bombardovanja 1999.
„Najgore je za sve na ovom prostoru da su svaki novi izbori od tada, dakle od 2001. godine do danas, produbljivali krizu i označavali korak dalje od demokratije i bazičnih ljudskih prava. Imali smo tada svakodnevne otmice, ubistva, paljevine, ali je postojala veća nada da će promene doći, da će biti normalnijeg života. Ali, kako se koji izborni ciklus završavao, nade je bilo sve manje. Tako i danas većina, čak i Albanaca, a posebno intelektualaca, misli da ni ovi izbori neće doneti nikakav boljitak“, objašnjava Rakočević.
Pokret Samoopredeljenje i njegov vođa Aljbin Kurti su, dodaje on, savršen izraz kosovske krize.
„On se savršeno snalazi u anarhiji, ima bogato zatvorsko iskustvo i njega ne zanimaju nikakve kosovske presude protiv njega. To njega neće sprečiti da uzme vlast. On želi da je uzme pod izgovorom da je prebogata oligarhija OVK izdala ideale albanske borbe i da je on taj koji će dovršiti nacionalni posao i konačno poraziti Srbe i Srbiju. U osnovi je moguće da se jedan Tačijev totalitarizam zameni Kurtijevom ideološkom totalitarnom matricom, u čijoj osnovi leži najekstremniji nacionalizam i socijalni populizam“, napominje Rakočević.
Stari SAD jastrebovi
On je uveren da je ishod kosovskih izbora, u svakom slučaju, u rukama nove američke administracije Džozefa Bajdena i starih „jastrebova“ poput Madlen Olbrajt.
„Ako se odluče da Tačija vrate iz Haga, što je realna mogućnost, on je sposoban i moćan da „stabilizuje“ Kosovo. U tom slučaju, Aljbin Kurti će i dalje biti najpopularniji političar i može formalno imati vlast, ali bez ikakvog uticaja i moći, ili će ta moć biti jako mala“, smatra Rakočević.
Istine radi, primećuje naš sagovornik, bilo je pokušaja Amerikanaca da se upristoji proces izbora na Kosovu, pa je njihov bivši ambasador Kristofer Del posle nekih izbora u Srbici uzviknuo: „Ovde je došlo do industrijske krađe glasova!“.
„U međuvremenu, sadržajno prazna politička ljuštura kosovskih Albanaca može se ispuniti jedino tenzijama i sukobima. Paralisano je i to malo pretpolitičkog života, a moć će se do okončanja procesa u Hagu seliti od Ramuša Haradinaja do Aljbina Kurtija. Ovaj prvi zbrisao je sve svedoke i pobedio sud, ovaj drugi čeka da oslobodi svoje velikoalbanske ideje i konačno uspostavi vrednosni sistem OVK, koji je prema njegovom mišljenju izneverila struktura koja se sada nalazi u Haškom tribunalu“, ocenjuje Živojin Rakočević.
Amerikanci moraju da se umešaju
Politikolog sa Kosova Nedžmedin Spahiu na predstojećim izborima očekuje ubedljivu pobedu Samoopredeljenja Aljbina Kurtija, ali ne i rešenje problema oko izbora predsednika.
„Mislim da oko izbora predsednika vlade neće biti dileme jer očekujem pobedu Kurtija, ali oko izbora predsednika Kosova stavovi stranaka su zaoštreni i među njima neće biti konsenzusa po tom pitanju sve dok Amerikanci ne pomognu. Za predsednika države mora da glasa dve trećine parlamenta i u tom smislu je izbor problematičan. Sa druge strane, teško da će doći do promene ustava po kome bi se predsednik direktno birao, kao što je slučaj u većini balkanskih država, jer svi oni koji sada pretenduju na tu funkciju znaju da na takav način ne bi mogli biti izabrani. To, takođe, ne odgovara ni Kurtiju jer bi predsednik koji bi bio izabran direktnim glasovima birača politički jače stajao, a on je zainteresovan da onaj ko bude predsednik više bude puka figura nego neko ko zaista ima političku moć“, napominje Spahiu.
Amerikanci, kako kaže, ne žele da se direktno uključuju u ove stvari i žele da dokažu da je kosovsko društvo zrelo da samo reši svoje probleme.
„Ipak, moraće da se umešaju jer teško da će doći do kompromisa između političkih snaga na Kosovu da bi se to pitanje rešilo“, kaže Spahiu.
Na pitanje kakav odnos Prištine prema Beogradu očekuje ukoliko Kurti ponovo dođe na vlast, naš sagovornik kaže da očekuje ozbiljniji pristup lidera Samoopredeljenja.
„Kurti je možda krut u pregovorima, ali spoljna politika nije njegova jaka strana. On je prošli put i pao sa vlasti zbog svoje spoljne politike. Nadajmo se da se malo opametio u međuvremenu i da će na interese Kosova gledati pragmatičnije, a ne samo ideološki“, primećuje Spahiu.
Podsetimo, bivši premijer privremenih prištinskih institucija i lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti nazvao je sporazum postignut u Beloj kući između Beograda i Prištine „sporazumom koji stvara „četvrtu Jugoslaviju“. Kurti smatra da se ta nova Jugoslavija stvara kroz područje „mini Šengena“, koje će Beogradu omogućiti ekonomsku hegemoniju nad Albancima na KiM i Albaniji.
