Nataša je doktorirala na teoriji koja je vezana za stabilnost i uopšte pojam haosa u dinamičkim sistemima, oslanjala se, kaže, na ruske matematičare, a zatim se bacila na kompjutersku realizaciju tih teorija i primenila ih na svemir, odnosno na Sunčev sistem.
Mreža brzih „auto-puteva“ kroz svemir
Njen poslednji rad je vezan za skraćenje vremena, za koje se tzv. mala tela, asteroidi, komete ili letelice kreću na 100 godina, jer u svemiru je za takvo kretanje potrebno ogromno vreme koje se meri stotinama hiljada ili milionima godina. Ovo skraćenje je i omogućilo pronalazak nepoznatih struktura kojima u početku niko nije znao poreklo.
„To su mesta u Sunčevom sistemu gde gravitacije planeta reaguju na taj način da mogu jako brzo da vuku neko malo telo, kamen, asteroid, kometu, letelicu. Te brzine su ekstremno velike, ali to ranije niko nije slikao. Nešto može za nekoliko godina da napusti Sunčev sistem, a inicijalno je, kao rezultat otkriveno još 2017. godine“, objašnjava Todorovićeva.
Ova skromna devojka teško može da izgovori činjenicu da je lično ona u Astronomskoj opservatoriji na beogradskoj Zvezdari došla do ovog otkrića, ali nije znala o čemu se radi, niko nije znao. Istraživanje je na neko vreme sklonila u fioku.
Pomoć američkog i grčkog kolege
„Onda sam 2019. pozvala mog američkog saradnika Arona Rozengrina da mi pomogne da nešto napišem o tome, on lepo piše. Na moju sreću, nije bio poverljiv prema tom rezultatu, krenuli smo u proveru, srećom, potvrđeno je da nije greška u računu, da sve zaista postoji. I dalje nismo znali šta je to, tada se uključio jedan grčki astronom koji nas je uputio na literaturu, verovao je da bi to mogli da budu svemirski „auto-putevi", priča nam Nataša Todorović.
Hristos Eftimiopulos im je objasnio da je koncept ovih ruta bio poznati ranije, od pre 20 godina, ali ne i otkriće naše sagovornice, da se one prostiru duž celog Sunčevog sistema.
Mesta duž kojih se protežu ovi „auto-putevi“ su ranije bila poznata samo u neposrednoj okolini svojih izvorišta, takozvanih Lagranževih tačaka.To su, naime, tačke koje se nalaze u okolini planeta i u velikoj meri mogu da kontrolišu kretanje letelica.
„Između Zemlje i Meseca, na primer, postoji jedna takva tačka u kojoj svemirska letelica ne može da padne ni na Zemlju ni na Mesec, nego ostaje u toj tački nepomično, jer se gravitacije Zemlje i Meseca tu potiru. Zemlja vuče na jednu stranu, Mesec na drugu i telo u toj tački ostaje nepomično. NASA letelice se tu parkiraju, za ruske i kineske nisam sigurna“, kaže naučna saradnica Astronomske opservatorije.
Brzi let kroz Sunčev sistem — bez goriva
Ona dodaje da su brze rute u okolini ovih tačaka već korišćene za letelice NASA, „Artemis“ i „Genezis“, koje su po sličnom principu koristile Lagranževe tačke u okolini Jupitera. Međutim, već malo dalje od planeta rute su bile potpuno nepoznate, niko nije znao kako se šire i dokle se prostiru.
Otkriće ove Beograđanke značiće veliku uštedu zemaljskih resursa u daljem istraživanju svemira, jer reč je o prirodnim putevima na kojima se ne troši bilo kakvo gorivo. S druge strane, ako bi neko krenuo brzim putem, uz gorivo, onda bi to verovatno dodatno skratilo putovanje kroz Sunčev sistem.
Za dobrobit čovečanstva
U poslednjih nekoliko dana, od kada je rad objavljen u časopisu „Sajns advans“, dobila je bezbroj imejlova kolega naučnika, a da li je već kontaktirala neka svemirska sila koja će koristiti njene rute, znaće uskoro, kada otvori poštu.
Časopis koji je objavio rad, imao je zahtev da on bude transparentan, tako da je otkriće Nataše Todorović za dobrobit celog čovečanstva.
Nataša je rođena u Nemačkoj, odrasla u Bosni, a od 1992. je u Beogradu, gde je završila astronomiju na Prirodno-matematičkom fakultetu, magistrirala je i doktorirala u saradnji sa astronomima iz Nice i Padove, tada je, kaže, i naučila metod koji je iskoristila za otkriće nebeskih auto-puteva.
