Sve dok italijanski „Fijat“ ne bude imao velike troškove u Kragujevcu, nema razloga da ga napušta, ocenjuje za Sputnjik konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija.
Zeleno svetlo Brisela za spajanje „Fijata“ i „Pežoa“
„Fijat“—„Krajsler“ i „Pežo“—„Sitroen“ dobili su „zeleno svetlo“ Komisije EU za zaštitu konkurencije za spajanje vredno 38 milijardi dolara, čime će nastati četvrti najveći proizvođač automobila u svetu.
Spajanje koje su dve kompanije dogovorile prošle godine trebalo bi da bude završeno do kraja marta iduće. Nova kompanija će se zvati „Stelantis“ i imaće kapacitet da proizvodi 8,7 miliona automobila godišnje, odmah iza „Folksvagena“, alijanse „Reno“— „Nisan“ i „Tojote“.
Šta u takvoj situaciji može da očekuje „Fijatova“ fabrika u Kragujevcu, čiji je godišnji kapacitet 185.000 automobila, a do sada je najviše izbacila 2014. godine — 116.000 „Fijata“ 500L?
Ove godine, obeležene pandemijom virusa korona i globalnim padom privredne aktivnosti, proizvodnja neće premašiti 20.000 automobila.
Ukrupnjavanje očekivano
Bušatlija smatra da je ukrupnjavanje automobilske industrije već viđeno i da ovo nije novina u „Fijatovoj“ poslovnoj politici koja je, kako podseća, usmerena na širenje saradnje i razmenu akcija sa velikim automobilskim kompanijama. To joj je do sada uspelo spajanjem sa američkim „Krajslerom“.
Da je to bio dobar poslovni potez, govori i novi podatak da je uprkos posledicama pandemije „Fijat“—„Krajsler“ zabeležio rekordnu zaradu u trećem kvartalu, dok se proizvodnja vratila na nivo od pre pandemije virusa korona.
Neto profitu u tromesečju, koje se završilo 30. septembra, od 1,2 milijarde dolara, dok je prošle godine u isto vreme zabeležen gubitak od 179 miliona evra, doprineo je rezultat ostvaren pre svega u Severnoj, ali i Južnoj Americi, čime su nadoknađeni gubici u Evropi i Aziji.
Isporuke na globalnom novu su, ipak, zabeležile pad od tri odsto.
Šta čeka Kragujevac
Nedavno potpisivanje kolektivnog ugovora sa „Fijatom“ u Kragujevcu, zaposlenima je ulilo nadu po pitanju budućnosti fabrike. Predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Marković smatra da je spajanje „Fijata“ i „Pežoa“ dobra vest za kragujevačku fabriku i da će to značiti i novi pravac kretanja automobilske industrije i u Srbiji.
Bušatlija pak smatra da je teško sada dokučiti da li ćemo mi imati neke koristi od spajanja „Fijata“ i „Pežoa“, zato što su i jedni i drugi već preopterećeni sa proizvodnim linijama, a nemaju toliku potražnju i to ne samo zbog korone. Ona je, kaže Bušatlija za Sputnjik, samo ubrzala jedan proces koji je bio vidan i prošle godine, jer su sredinom 2019. gotovo sve najrazvijenije zemlje na svetu počele da usporavaju, a u drugoj polovini godine Nemačka je već polako ušla u recesiju.
„Mi smo jedna od najmanjih ’Fijatovih‘ linija, možemo da pravimo samo do 200.000 godišnje. Poljaci imaju ’Fijatovu‘ fabriku, koja mislim da je još van pogona, a čiji je kapacitet 500.000 automobila. Još nismo dobili neki sledeći model da radimo i čini mi se da će egzistencija ’Fijata‘ u Kragujevcu biti vezana za to koliko će država biti spremna da učestvuje u tome da ’Fijat‘ ovde ostane“, smatra naš sagovornik.
Kada su „Fijat“ i „Pežo“ prošle godine odlučili da udruže snage, objasnili su da to čine kako bi lakše prevazišli izazove u auto-industriji koje je nametnulo tržište, između ostalog finansiranje tehnologija za proizvodnju ekološki čistijih vozila. Zato se i nameće pitanje: ako prelazak na proizvodnju električnih vozila bude dominantna poslovna politika nove firme, može li tu sebe da vidi i kragujevačka fabrika?
Na pitanje koliko je realan šumadijski elektromobil, Buštalija napominje da što se tiče hardvera, odnosno školjke automobila to ne zahteva velike promene. Sa softverom je pak drugačije.
Čitavo postrojenje i pogon, sve je potpuno drugačije kod elektromobila nego kod klasičnog, kaže on i dodaje da i jedna i druga firma imaju politiku prelaska i to oštrog prelaska na električne automobile.
Od države zavisi
Predviđanja da će električni automobili biti realnost, ali ne pre 2030. godine, nisu bila tačna. Poslednje dve godine su pokazale da će se već 2025. godine prodati više električnih automobila u svetu nego klasičnih, napominje on, dodajući da tome idu na ruku i ekološke mere, koje praktično onemogućavaju dalje širenje motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
„Da li će se nekome isplatiti da jednu fabriku, koja ima liniju za automobile sa klasičnim motorima, preuredi, da uloži dosta para da je pretvori u fabriku električnih automobila, to će zavisiti od tržišta. Ukoliko tržište bude tražilo te automobile, onda će se i ’Fijatu‘ isplatiti da nešto ovde uloži, pa da pravi električne automobile, ali mislim da je to još daleko od nas“, kaže Bušatlija.
Po njegovom mišljenju, „Fijat“ će sigurno svoje fabrike koje su dominantne i koje imaju veću proizvodnu liniju i već osvojeno tržište, prvo pretvarati u one koje će proizvoditi električne automobile. Zato smatra da će u slučaju fabrike u Kragujevcu njena sudbina dobrim delom zavisiti od potpore naše države.
