Kako je istaknuto, Ljubinka Milinčić i srpska izdavačka kuća „Rusika“ nagrađuju se za prevod romana „Tamna strana duše“, za visokoprofesionalno očuvanje suštine, unutrašnjeg duha i duha vremena romana Alekseja Varlamova, kao i za višegodišnji doprinos jačanju rusko-srpskih kulturnih veza.
Varlamov se zahvalio žiriju na izboru „njegovog prevodioca“ i Ljubinki Milinčić kao „izvanrednom prevodiocu“ i ženi „čudesnog imena“.
„Kada sam je upoznao, najviše mi se dopalo njeno ime. Pomislio sam da je žena sa tim imenom čudesna i to se zaista tako i ispostavilo. Bila mi je velika čast što je Ljubinka prihvatila da prevodi moj roman, jer je zaista izvanredan prevodilac“, istakao je Varlamov, autor knjige, rektor ruskog Literarnog instituta „Gorki“, doktor filoloških nauka i profesor prestižnog Moskovskog državnog univerziteta.
Varlamov je podsetio da je Milinčićeva prevela sa ruskog na srpski dela najvećih ruskih pisaca, od Aleksandra Solženjicina do savremenih autora — Ljudmile Ulicke, Vladimira Šarova i Pavela Basinskog.
On je napomenuo da je, između ostalih, prevela i roman Georgija Vladimova „General i njegova armija“, koga smatra jednim od najvećih ruskih romana 20. veka, kao i roman Pavela Basinskog „Lav Tolstoj: Bekstvo iz raja“.
„Samim tim, meni se baš posrećilo što je Ljubinka prihvatila moj roman, koji je preveden na nekoliko jezika, ali možda je prevod na srpski jezik najvažniji, jer se radnja mog romana odnosi na događaje iz Prvog svetskog rata, a svima je poznato kakvi su odnosi tradicionalno povezivali Rusiju i Srbiju, posebno tokom Prvog svetskog rata. Jasno mi je da je bilo veoma teško prevesti roman prepun istorijskih realnosti, imena, pa čak i sam naslov ovog romana — ’Mыslennый volk‘, koji seže do pravoslavne molitve Jovana Zlatoustog, a kako mi je rečeno, u srpskom tekstu ove molitve nema takvog izraza ’mentalni vuk‘ i zato je bilo teško prevesti ovaj naslov na srpski jezik, iako su ovaj problem, verovatno, imali prevodioci i na sve druge jezike, na koje je roman preveden. Ljubinka je pronašla vrlo originalno rešenje za prevod“, istakao je Varlamov.
On je naglasio da je jedan profesor Beogradskog univerziteta, koji je predstavio roman „Tamna strana duše“, rekao da je prevod urađen tako „kao da je napisan na srpskom jeziku“.
Varlamov je izrazio nadu da će se njegova saradnja sa Ljubinkom Milinčić nastaviti i poželeo je njoj i svim srpskim čitaocima dobro zdravlje.
„Prošle godine posetio sam Beograd i beogradski Sajam knjiga — sastali smo se, razgovarali smo o savremenoj literaturi i romanu i nadam se da ćemo se i na sledećem sajmu ponovo sresti“, rekao je autor.
Nagrade najboljim prevodiocima u različitim kategorijama dodeljuje ruski Institut za prevođenje, a Milinčićeva je nagrađena u kategoriji „Savremena ruska literatura“.
Zbog pandemije virusa korona proglašenje pobednika je održano u onlajn formatu.
Tokom ceremonije proglašenja pobednika, Ljubinka Milinčić se uključila iz Beograda i zahvalila se Institutu za prevođenje na prestižnoj nagradi, kao i autoru Alekseju Varlamovu.
Kako je navela, priznanje je veće, jer je mali srpski jezik pobedio u ogromnoj konkurenciji engleskog, španskog i drugih velikih jezika.
„Hvala Institutu za prevođenje, jer je udahnuo novi život prevodima. U Srbiji se veoma mnogo prevodi sa ruskog jezika, skoro sve dobre ruske knjige su prevedene. Ipak, poslednjih godina broj prevodilaca se smanjio, ali sada su se nekako ponovo probudili, tako da ćemo nastaviti da prevodimo veliku rusku književnost, bavićemo se prevodima i zajedno sa vama radovaćemo se novim knjigama“, istakla je Milinčićeva.
Ona je izrazila nadu da će se, nakon pandemije virusa korona, ponovo sresti u Moskvi sa prevodiocima i piscima i pozvala je kolege da posete Međunarodni beogradski sajam knjiga, koji je, kako je istakla, po mnogo čemu poseban.
„Zaista se nadam da ćemo se videti, da više nećemo razgovarati preko ’Zuma‘, da ćemo se sastati u Moskvi, da ću se na Beogradskom sajmu naći sa piscem Aleksejem Varlamovom, jednim od mojih omiljenih. Beogradski sajam je poseban, jer to nije samo prodaja knjiga, već susret ljudi — pisaca sa čitaocima, pisaca sa prevodiocima. To je zaista poseban sajam!“, istakla je Milinčićeva.
Nagrada „Čitaj Rusiju“ od 2011. dodeljuje se svake druge godine za najbolji prevod dela ruske književnosti na strane jezike. Pobednici u svakoj kategoriji su prevodilac i izdavačka kuća u kojoj je knjiga objavljena.
U sastavu žirija su najbolji prevodioci ruske književnosti, slavisti, književni kritičari i filolozi.
Glavni ciljevi su popularizacija dela ruske književnosti, podsticanje stranih prevodilaca da prevode rusku književnost na svoje jezike, podsticanje stranih izdavačkih kuća koje objavljuju prevode ruske književnosti i jačanje i razvoj kulturnih veza između Rusije i stranih zemalja.
Na sajtu beogradske izdavačke kuće „Rusika“ navodi se da se roman „Tamna strana duše“ odnosi na jedan od najdramatičnijih trenutaka u ruskoj istoriji — od leta 1914. do zime 1918. U njemu žive junaci u kojima se lako prepoznaju istorijske ličnosti — Grigorij Raspućin, Mihail Prišvin, skandalozni jeromonah Iliodor, Vasilij Rozanov... Mešaju se realni i izmišljeni događaji, a likovi žive na tipično ruski način, vole strasno, diskutuju o prirodi ruskog čoveka, o sudbini države, o Ničeu, o „mentalnom vuku“ koji se kao strašna, a zavodljiva zver uvukao u glavu svakog ruskog čoveka i postao uzrok tragične sudbine Rusije.
