Postavljanje cevi gasovoda „Severni tok 2“ u ekonomskoj zoni Danske počinje 15. januara 2021. godine, objavila je pomorska uprava te zemlje i tako najavila ulazak u finalnu fazu ovog velikog projekta, koji je, da bi bio realizovan, morao da se bori sa brojnim neprijateljima. Pre svega sa SAD, koje smatraju da je reč o političkom projektu koji preti energetskoj bezbednosti Evrope.
Amerika nije zaustavila veliki ruski gasni projekat
Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ prva se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, ali i brojne evropske zemlje, Poljska, Letonija, Litvanija. Najveći otpor, koji je uključio i sankcije Rusiji, pružile su Sjedinjene Države u težnji da Evropskoj uniji prodaju svoj tečni prirodni gas.
Stručnjak za energetiku, urednica portala „Energija Balkana“ i saradnica Sputnjika Jelica Putniković kaže da se Rusija za uspeh ovog projekta izborila zahvaljujući zdravom razumu onih koji odlučuju u Evropi. Ona podseća da je Amerika u vreme Hladnog rata mogla da dominira, pogotovo nad Nemačkom, ali da je „Severni tok 2“ dokaz da je to vreme prošlo.
„To je ekonomski projekat, kao što je bio i prvi gasovod izgrađen u vreme Sovjetskog Saveza, kada je Evropa shvatila da joj treba taj energent, kada je i pored gvozdene zavese izgrađen gasovod preko Ukrajine. Čak i u to vreme nikada nije bilo dovedeno u pitanje da li će gas biti transportovan, bez obzira na političke razmirice, gas je tekao iz Rusije u Evropu“, podseća Putnikovićeva.
Nekadašnji diplomata Srećko Đukić primećuje da „Severni tok“ 2 ipak nije izgrađen u obimu u kome je prvobitno planirano. On podseća da su američke sankcije i pritisci iz posla izbacili i švajcarskog izvođača radova „Olsiz“, kada je ostalo da položi nešto više od 150 kilometara gasovoda u nemačkim vodama, ali su sa Dalekog istoka stigli ruski brodovi.
„Gde je mogla Amerika da gađa Rusiju, tamo gde je najosteljivija, na liniji proboja u Evropu. Prvo je oborila gasovod ’Južni tok‘, on je potopljen, a sad ćemo ga donekle imati u okviru ’Turskog‘ ili ’Balkanskog‘, ali to će biti samo četvrtina ’Turskog toka‘. Trebalo je da bude 63 milijarde, a ovaj koji će ići kroz Bugarsku i Srbiju, imaće svega 15 milijardi kubnih metara gasa godišnje“, primećuje Đukić.
Presudna uloga Nemačke
On podseća da je Nemačka imala presudnu ulogu u borbi za „Severni tok 2“, iako je više puta menjala mišljenje na raznim nivoima vlasti, te da je zaustavljanje projekta tu zemlju dovelo u jako delikatan položaj.
„Ona se čas slagala sa sankcijama, čas je bila protiv, jer, ne samo da je u pitanju vrednost projekta koji je više od 9 milijardi evra, već je to i pitanje nemačke privrede, industrije, pitanje buduće zarade, profita iz gasa koji se uvozi i činjenice da Nemačka završetkom ’Severnog toka 2‘ zapravo postaje glavna tranzitna zemlja, glavna zemlja za distribuciju ruskog gasa u Evropu“, kaže Đukić.
Putnikovićeva objašnjava da „Severni tok 1“ i „Severni tok 2“ imaju kapacitet od 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, da je za naše pojmove 110 milijardi kubnih metara gasa ogromna cifra, ali dodaje da samo Nemačka iz Rusije uvozi 38 milijardi.
„To je skoro pa ceo jedan ’Severni tok‘. S druge strane, iz Nemačke se granaju gasovodi ka evropskim zemljama, ma koliko te zemlje imale i druge pravce snabdevanja preko El-En-Dži terminala koji se grade, gasovodi su i dalje dominantni“, ističe Jelica Putniković.
Pobedili tutorstvo iz Vašingtona
Ona dodaje da su Nemci osnažili svoju privredu, iako ih u ovom trenutku usporava pandemija virusa korona, ali da je očigledno da svoju politiku razvijaju bez tutorstva, što izuzetno smeta Vašingtonu.
S druge strane, Srećko Đukić smatra da je „Severni tok 2“ došao do ovog koraka izgradnje jer su i Amerikanci na neki način popustili, jer smatraju da, upravo zbog izgradnje El-En-Dži terminala u Evropi koja je okružena morima, ne gube mnogo.
Evropa podigla glavu
Jelica Putniković pak tvrdi da je Evropa stavila politiku po strani ne samo iz ekonomskih, već i iz ekoloških razloga.
„Nije glavu podigla samo Nemačka, već i Francuska i druge zemlje, Evropi je jako bitno da ima pouzdano snabdevanje prirodnim gasom koji je ekološki mnogo čistiji od uglja i naftnih derivata i koji u suštini važi za tranziciono gorivo — ka zelenoj ekonomiji, uostalom, bez gasa savremena privreda nijedne zemlje ne može da preživi“, ističe Jelica Putniković.
Ona dodaje da će gasovod „Severni tok 2“ sigurno biti završen, ali i da se već čuju i najave da će novi gasovod verovatno služiti i za tranzit metana, koji se takođe može koristiti kao energent.
