Ipak, profesor Univerziteta Jejl i socijalni epidemiolog dr Nikolas Kristakis donosi i malu utehu, kako je navedeno u njegovoj novoj knjizi 'Apolonova strelica: Duboki i trajni uticaj korona virusa na način na koji živimo'. I to zato što u svemu vidi obrazac.
„Jedan od argumenata u knjizi je da se mnogim ljudima ono što nam se događa može činiti neverovatnim i neprirodnim, ali pošasti nisu nove za našu vrstu - one su samo nama nove“, rekao je Kristakis.
Iz njegovih opažanja bolesti i epidemija tokom vekova može se izvuči optimističan zaključak: pošasti i pandemije prestaju. Uvek se završe. Završavale su i pre nego što su postojale vakcine kao odgovor na njih. A kako ćemo reagovati na ove viruse - na primer, kroz fizičko distanciranje - određuje snagu kojom oni pogađaju naše društvo.
Nadalje, iako će distribucija vakcina biti jedan od najvećih javnozdravstvenih izazova našeg vremena, one predstavljaju jedno od velikih dostignuća čovečanstva. Ako se vakciniše dovoljan deo populacije (prema nekim procenama otprilike 75 odsto), kraj pandemije dogodiće se mnogo ranije i biće manje mrtvih nego kad bi se pustilo da se završi sama od sebe, navoeo je profesor.
„Mi smo prva generacija ljudi koja se ikad suočila sa ovakvom pretnjom koja im omogućuje da u stvarnom vremenu odgovore delotvornim medicinskim sredstvima. To je čudesno“, rekao je Kristakis.
Nakon završetka pandemije, često usledi razdoblje u kojem ljudi traže opsežnu socijalnu interakciju, a za koje Kristakis predviđa da će biti druge 'bučne dvadesete' baš kao i nakon pandemije 1918. godine.
„Tokom epidemija dolazi do povećanja religioznosti, ljudi postaju suzdržaniji, štede novac, izbegavaju rizike i sve to vidimo sada baš kao i stotinama godina ranije tokom epidemija“, naveo je Kristakis.
Isto tako, ekonomije drevnih civilizacija propadale su u vreme bolesti.
„Čini se da mnogi ljudi misle da su akcije naše vlade one koje usporavaju privredu - to je laž. Virus je taj koji uzrokuje usporavanje privrede, jer su se ekonomije rušile čak i u davnim vremenima kada su se događale pošasti, čak i kad nijedna vlada nije rekla da zatvara škole ili krčme“, dodao je on.
Ova budućnost, predviđa Kristakis, neće doći sve dok društvo ne bude imalo vremena da distribuira vakcinu, verovatno do nekog trenutka 2021. godine, i dok se ne oporavi od socioekonomske devastacije koju je iaizvala pandemija, verovatno do 2023.
Ali, vizija koju on iznosi za 2024. i dalje je ispunjena iskustvima za kojima sada čeznemo: prepuni stadioni, prepuni noćni klubovi i procvat umetnosti.
„2024. godine svi ti pandemijski trendovi biće obrnuti. Ljudi će neumorno tražiti socijalne interakcije“, kazao je.
To bi moglo uključivati 'seksualnu razuzdanost', liberalno trošenje i 'ponašanje suprotno religioznom'.
U narednoj godini njegova predviđanja se oslanjaju na dalje poštovanje mera fizičkog udaljavanja jer je potrebno vreme da se veći deo populacije vakciniše. Potom, navodi, potrebno je razvijati vakcine i dalje, kao i pročuavati koliko traje imunitet nakon vakcinacije.
Sledeća godina će testirati izdržljivost sveta da nastavi sa održavanjem distance, da nosi maske i izbegava gužve, što su odgovori i na pošasti iz 14. veka, kako je rekao.
Verovanje pogrešnim informacijama, podeljenost i poricanje takođe su obeležja toliko tipična za pandemiju da bi se mogla smatrati potrebnim, rekao je Kristakis. Ali, rezervoari stručnosti i dalje postoje, itiče on, i moguće je da ćemo naći zajednički jezik kako bismo dočekali izazovnu godinu pred nama.
„Naš svet se promenio, postoji novi smrtonosni patogen koji kruži, nismo prvi ljudi koji su se morali suočiti sa ovom pretnjom i mnogo će se od nas tražiti, a mi ćemo jednostavno morati biti zreli u svemu tome“, zaključuje Kristakis, prenosi Jutarnji list.
