„Želim da se nadam da će američka strana na kraju izvući pravilne zaključke iz prethodnih događaja“, rekao je Poljanski.
Po njegovim rečima, niko nije tražio od SAD da preuzme ulogu svetskog policajca. Kako je ukazao, njihovi današnji pokušaji liče na anahronizam, kao i politika jednostranog pritiska koja se na kraju vrati kao bumerang, onome koji je sprovodi.
„Zato bi najlogičnijim korakom SAD bio puni povratak ranije postignutim dogovorima u okviru Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana, naravno, bez bilo kakvih uslovljavanja. Računamo da će nova administracija SAD shvatiti to i preduzeti pravilne korake već u bliskoj budućnosti“, izjavio je Poljanski.
Iranski nuklearni program
Zajednički sveobuhvatni akcioni plan je sporazum koji su Iran i „šestorka“ međunarodnih posrednika (Rusija, SAD, Velika Britanija, Kina, Francuska i Nemačka) zaključili 14. jula 2015. godine.
To je istorijski sporazum o rešavanju dugogodišnjeg problema iranskog nuklearnog programa, čija implementacija skida sa Irana ekonomske i finansijske sankcije koje su ranije uveli SB UN, SAD i Evropska unija. Plan je stupio na snagu 16. januara 2016. godine.
Sporazumom je predviđeno da embargo na oružje za Iran bude ukinut u roku od pet godina, a da isporuke oružja toj zemlji budu moguće samo uz dozvolu Saveta bezbednosti UN.
Prvobitni sporazum je narušen u maju 2018. godine, kada su SAD objavile da jednostrano istupaju iz njega i obnovile žestoke sankcije protiv Irana. Ostale potpisnice (Rusija, Kina, Nemačka, Francuska i Velika Britanija) složile su se da poštuju uslove o ukidanju embarga na oružje.
Pročitajte još:
