Vlada kosovskog premijera Avdulaha Hotija svrgnuta je u ponedeljak, posle odluke Ustavnog suda koji je utvrdio da je glas poslanika Etema Arifija u vreme izbora ove vlade bio nevažeći. Prema odluci suda, vanredni parlamentarni izbori trebalo bi da se održe u roku od 40 dana od njihovog raspisivanja od strane predsednika Republike, a Hoti ostaje prelazni premijer dok se ne održe izbori.
Ako je nelegalna vlada, ne može biti legalan ni Vašingtonski sporazum
Dr Dušan Čelić, profesor prava sa Prištinskog univerziteta, za Sputnjik kaže da ova odluka otvara mnoga pitanja vezana za sve odluke koje je Hotijeva vlada donela tokom 201 dana vladavine, uključujući i „međunarodne ugovore“, poput Vašingtonskog sporazuma i dogovora postignutih tokom briselskog dijaloga.
„Činjenica da odluka Ustavnog suda tzv. Kosova ukazuje da tamošnja vlada nije izabrana u skladu sa tzv. Ustavom Kosova, problematizuje pitanje pravne prirode i obaveznosti Vašingtonskog sporazuma“, kaže naš sagovornik.
Profesor Čelić smatra da od samog potpisivanja Vašingtonskog sporazuma postoje pravne nedoumice, jer je pravno nelogično da zasebno potpisuju sporazum država i njena pokrajina.
Princip pravne sigurnosti
„Sada sa pravnim gubitkom legaliteta vlade, mislim da taj dokument polako ide ad akta, jer znamo, ta odluka suda sadrži odredbu da su sve dosadašnje odluke vlade u Prištini važeće zbog, navodno, nekog principa pravne sigurnosti, jasno je da ako je neka vlada nelegitimno izabrana, da su i njeni akti nelegitimni, pa dakle i potpis Hotija u Vašingtonu“, kaže dr Čelić.
Ova odluka tzv. Ustvnog suda Kosova će, kako kaže naš sagovornik, dodatno zakomplikovati i inače komplikovanu situaciju sprovođenja briselskog sporazuma i očigledno je da će do organizovanja izbora taj proces biti na ledu.
„Ova Hotijeva vlada nije imala legitimitet ne od juče, već od momenta kada je izabrana, dakle, retroaktivno. Takozvani Ustavni sud Kosova je to samo konstatovao. Ta odluka je, kako mi pravnici kažemo, deklarativne prirode. Ona samo konstatuje šta se dogodio prilikom rada te takozvane vlade u Prištini“, kaže Čelić.
Čelić prognozira da će narednu vladu činiti pokret Samoopredeljenje i još neka manja partija.
Politički analitičar iz Prištine Ramuš Tahiri, koji kaže da je imao u rukama odluku Ustavnog suda, kaže za Sputnjik da u odluci ne piše da su odluke donete u vreme Hotijeve vlade ništavne.
„Ustavni sud je dao i upute. On jeste rekao da ova vlada nije izabrana u dugom krugu glasanja, shodno članu Ustava 65, ali je naglasio da su sve odluke važeće i da se nijedna odluka ne poništava“, kaže Tahiri.
Arifi ne mora ni platu da vrati
Naš sagovornik dodaje da sud poništava i glas poslanika Etima Arifija, koji je u vreme kada je glasao za vladu Hotija bio osuđen na 15 meseci zatvora zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, ali ne nalaže da on ima obavezu da vrati plate ili nešto slično.
„Znači, vlada je legalna, samo je nelegitimna. Da je Ustavni sud glasao da je vlada nelegalna, onda bi vratio premijera Aljbina Kurtija na mesto premijera. Međutim, to nije učinio. U odluci suda se kaže da su sve odluke vlade pravnovaljane. Međutim, vlada nije izabrana jer je imala 60 glasova, od 120, jer se sporni glas Arifija — ne računa. I ova vlada će biti na dužnosti dok se ne izabere nova“, dodaje Tahiri.
Savetnik u vladi Avdulaha Hotija Agim Šahimi, politikolog iz Prištine, slaže se sa tezom da je odluka suda u neku ruku paradoksalna.
„Sud kada preduzme odluku, gleda i okolnosti vezane za nju i verovatno je uzeo u obzir okolnost da je vlada donela puno odluka koje mogu da budu legitimne, jer bi se u suprotnom izazvao opšti haos“, kratko je rekao Šahimi.
U kosovskim medijima se vodi pravi mali rat oko toga da li Aljbin Kurti, čijoj stranci predviđaju pobedu na sledećim vanrednim izborima za parlament Kosova, uopšte može da bude i poslanik s obzirom da ima uslovnu kaznu. Po zakonima Kosova, kako nam je objašnjeno, ako neko ima kaznu veću od jedne godine, ne može da bude ni poslanik, a kamoli premijer.
Podsećanja radi, mesec dana pre nego što je vlada formirana, Samoopredeljenje je podnelo argumente da ne može da se računa glas poslanika Arifija tokom glasanja za vladu koja je formirana u junu. Samoopredeljenje se ovim povodom obratilo Venecijanskoj komisiji i Ustavnom sudu koji im je dao za pravo.
