Jedan od skupova na kojima se između ostalog mogu čuti problemi mladih koji žive u inostranstvu jeste i godišnja konferencija „Talenata na okupu“, koja je treći put za redom održana protekle nedelje pod nazivom „Talenti na vezi 3.0“.
Održana je u onlajn formatu i okupila 700 učesnika iz dijaspore i Srbije. Cilj ovih sastanaka je razmena ideja, znanja i problema talenata sa ciljem usvajanja inicijativa za donošenje mera koje bi podstakle mlade iz dijaspore da se vrate u Srbiju.
View this post on Instagram
Nove mere Srbije za povratak talenata
Ivan Brkljač ispred platforme „Tačka povratka“, koja je jedan od organizatora ove konferencije, kao jednu od inicijativa koja je proistekla iz same dijaspore, a koja je i usvojena prošle godine, ističe povećanje praga vrednosti pokretne imovine koja se oporezuje prilikom povratka u Srbiju.
Ranije je bez obzira na period boravka u inostranstvu prag za oporezivanje iznosio 5.000 evra, pa ako je neko proveo deceniju i više van Srbije verovatno je akumulirao mnogo veće bogatstvo, i ovaj prag je bio isuviše nizak:
„Taj prag koji je nekada bio 5.000 evra podignut je na 20.000 evra ukoliko ste proveli između dve i deset godina u inostranstvu, a ukoliko je povratnik proveo više od 10 godina u inostranstvu tog praga više nema, i može neograničeno da unese svoju pokretnu imovinu. To je mnogim ljudima značilo, i to je nešto što je direktno došlo kao predlog iz dijaspore, i mi smo ga poslušali“.
Još jedna od mera koja je doneta u prethodnom periodu jesu mere podsticaja za povratnike i visokokvalifikovane strance s obzirom na manjak visokokvalifikovanih i visokoobrazovanih ljudi na domaćem tržištu rada.
„Nažalost, to nije odjeknulo onoliko koliko bi trebalo, zato što je u martu mesecu kada je to prošlo Vladu stupila pandemija koja je bila apsolutni fokus svih nas, pa se to nekako nije dovoljno jasno iskomuniciralo ka našim ljudima preko. Ono što su mere koje su donesene, one su vrlo konkurentne za naše građane, pa ukoliko se neko vraća iz inostranstva nakon dve ili više godina, a kod poslodavca u Srbiji dobije platu tri puta veću od prosečne plate u Srbiji, taj poslodavac je oslobođen plaćanja poreza i doprinosa u iznosu od 70 posto, što čini naše povratnike vrlo konkurentnim“, kaže Brkljač.
On dodaje da je za mlade to još više olakšano, pa ako je neko do 40 godina starosti i proveo je godinu dana na stručnom usavršavanju, master programu ili bilo kakvim studijama u inostranstvu, a poslodavac mu da dva puta veću platu od proseka, važe isti uslovi.
Posao i karijera ključan su preduslov povratka
Upitan, kako je ova mera poziv mladima da se vrate u Srbiju kada zvuči isključivo kao podsticaj za poslodavce, naš sagovornik kaže da to samo tako deluje, ali da fundamentalno daje bolju pregovaračku poziciju povratnicima da sebi ispregovaraju i veću platu i da budu konkurentni na tržištu rada.
Upravo su, na osnovu kontakata koje je imala „Tačka povratka“, poslovne i karijerne prilike ključan preduslov da bi mladi iz dijaspore i razmislili o svom povratku u Srbiju:
„Sigurno da postoje i drugi razlozi koji ih sprečavaju da uopšte razmišljaju o povratku, možda to ne žele, možda postoje primeri da jednostavno na našem tržištu rada ne postoje poslovi za koje su se oni školovali. Ne može se u Srbiji tako lako baviti neki poslovima, na primer ne možete da budete astronaut ili da se dokažete u nauci na svim poljima, zato što kod nas to ne postoji. Tako da za neke ljude povratak nije opcija zato što za njihove karijerne puteve to ne postoji. Ali velika većina ljudi sa kojima smo razgovarali kaže da ukoliko bi se ukazala prava poslovna prilika ili karijerna prilika, oni bi razmislili o povratku“.
Polovina mladih se nakon studija vrati u Srbiju
Kada je reč o broju mladih koji se vraća u Srbiju na osnovu donesenih olakšica i rada ove i sličnih organizacija, Brkljač nema tačan podatak, zato što on ne postoji ni za broj ljudi koji je otišao iz zemlje. Kako tvrdi, jako je teško ustanoviti broj Srba koji su emigrirali zato što kod nas ne postoji navika da se odjavljuje prebivalište, pa tako neko može da živi u Nemačkoj pet godina, a da mu na ličnoj karti stoji prebivalište u Srbiji.
„Imamo procenu da negde oko 45-50 hiljada ljudi ode iz zemlje, a negde oko 15 hiljada ljudi se svake godine vrati. Mi smo razgovarali sa ljudima iz Ino edukacije, to je organizacija iz Srbije koja pomaže našim ljudima da odu u inostranstvo na studije, i pitali smo ih na osnovu njihovih podataka za poslednjih deset godina, koliko bave ovim poslom, koliko se ljudi otprilike vraća, i to je otprilike polovina“, svedoči naš sagovornik.
Nove mere tokom sledeće godine
Kada je reč o merama koje bi trebalo da budu razmatrane u budućnosti, Brkljač navodi da je njegova organizacija u avgustu pokrenula istraživanje pod imenom „Veliko mapiranje dijaspore“ poslavši na nekoliko hiljada adresa u inostranstvu upitnike, da li naši ljudi razmišljaju o povratku, šta su konkretne prepreke i slično. Na osnovu rezultata ovog istraživanja „Tačka povratka“ će davati konkretne preporuke.
„Primetili smo u preliminarnom pregledanju tih rezultata da su ljudi komentarisali da bi bilo vrlo korisno za njih da mogu lakše da podignu stambene kredite za nerezidente. Da mogu na osnovu svojih primanja u inostranstvu, koja su mahom veća nego kod nas, uz možda i neko veće učešće, da imaju pristup stambenim kreditima po nekim lakšim procedurama. Čak nije ni stvar da se daju neke olakšice, već da bude jednostavno lakša procedura, možda čak i veće učešće, samo da mogu da kupe neku nekretninu u Srbiji kako bi na taj način napravili jedan korak ka povratku“, navodi Brkljač.
On zaključuje da će ova inicijativa koja dolazi iz dijaspore sigurno biti jedna od onih na kojima će „Tačka povratka“ raditi u sledećoj godini.
Konferenciji „Talenti na vezi 3.0“ prisustvovala je i premijerka Ana Brnabić, koja je izjavila da je na prvom sastanku 2018. postojala velika želja da se nešto promeni kako bi se dao signal mladim ljudima da se vrate u zemlju, kao i da joj se čini da je u narednom periodu dosta toga učinjeno.
View this post on Instagram
Kao neke od mera koje je Vlada donela u prethodnom periodu, premijerka je navela poreske podsticaje za zapošljavanje ljudi iz dijaspore i naših ljudi koji su se školovali u inostranstvu, vaučere za dijasporu koji su pokrenuti u saradnji sa Fondom za nauku, elektronska nostrifikacija diploma, poreske podsticaje za osnivanje startapova i inovativnih kompanija.