Ovako docent Fakulteta političkih nauka u Banjaluci, stručnjak za međunarodne odnose Željko Budimir gleda na rezoluciju američkog Senata, u kojoj je, između ostalog, navedeno da su u vreme rata na teritoriji BiH počinjena etnička čišćenja i da su korišćeni koncentracioni logori kao sredstvo rata protiv muškaraca, žena i dece bosanskih muslimana. To je, kako se navodi, kulminiralo genocidom u julu 1995. u Srebrenici, gde je, piše u rezoluciji, 8.000 muslimanskih muškaraca i tinejdžera zatočeno i ubijeno.
Rezolucija: Početak diplomatske ofanzive iz Vašingtona
Za njega, kako kaže, usvajanje ove rezolucije na 25. godišnjicu Dejtonskog sporazuma nije iznenađenje, jer su neoliberalni jastrebovi još ranije uspeli da u Senatu, odnosno Kongresu, nametnu to svoje viđenje.
„Ovo je samo potvrđivanje te politike koja za vreme Trampovog mandata nije bila u fokusu. Ne kažem da će u narednom periodu BiH biti u fokusu američke spoljne politike. Međutim, ona će definitivno biti u čestim agendama. Naime, Bajdenova administracija nastavlja put globalističke politike koju je započeo još Bil Klinton po završetku Hladnog rata i oni nemaju da pokažu puno država na ovom svetu gde je makar delimično uspeo koncept održavanja mira posle njihovih intervencija. Bosna i Hercegovina i takozvano Kosovo su jedna od retkih mesta gde kako-tako funkcioniše neki sistem, pa je to nešto što se u američkoj spoljnoj politici ističe kao nešto što je najveći uspeh nakon završetka Hladnog rata, naročito Bosna i Hercegovina“, objašnjava naš sagovornik.
Iz te prve faze, u kojoj je upravo Dejtonski sporazum omogućio Bosni i Hercegovini da bude koliko-toliko održiva, sada je potrebno preći u narednu. Međutim, ona je kontradiktorna ovoj prethodnoj, dodaje Budimir.
„Sada se napada Dejtonski sporazum jer to ideološki ne odgovara ljudima koji u narednom periodu dolaze u Belu kuću. Oni su neoliberalni jastrebovi i po njima Bosna i Hercegovina treba da se izgrađuje u jednom potpuno neodrživom konceptu mulitkulturnog, multietničkog građanskog društva i tako dalje. Ali, taj koncept u BiH nikada nije uspeo, a koncept koji je doneo dejtonski sistem, jedini je koncept koji u BiH može da traje. Tako da, sveukupno posmatrano, ovo je samo nastavak politike koja je u jednom periodu imala malu zadršku, za vreme administracije Donalda Trampa“, kategoričan je Budimir.
Amerika se vraća politici iz prošlosti
Na sličan način i istoričar Dragomir Anđelković vidi američku rezoluciju, uz ocenu da je ona dokaz da Amerika ne može da odustane od politike koju je vodila u prošlosti.
„Ta politika je bila protivna međunarodnom pravu — sprovođenje agresije protiv zemalja koje nisu po volji Vašingtonu. Mi smo bili žrtva te politike. Danas, kada se povodom 25. godina Dejtona pravi osvrt na sve što se dešavalo u Bosni i Hercegovini, Sjedinjene Američke Države ne mogu da priznaju da su bile u krivu i moraju da nastave sa svim onim lažima od Srebrenice pa nadalje, koje su korišćene za legalizaciju agresije na Republiku Srpsku, a kasnije i na Srbiju“, smatra Anđelković.
Oni bi se, uveren je naš sagovornik, tako ponašali i da se nije promenila američka administracija, jer u njihovoj politici postoji kontinuitet i kada su svesni da su činili zlo. Međutim, pošto se američka administracija promenila, onda se forma dopunjava i suštinom.
„Da je kojim slučajem ostala Trampova administracija i oni bi usvojili sličnu deklaraciju, ali bi tome pridavali manji značaj. Sada će tome pridavati veći značaj i treba očekivati da ovo bude osnov za dodatne pritiske i na Republiku Srpsku i na Srbiju. Ali, nas to ne treba da brine, jer se svet ipak dovoljno izmenio od 1995. i 1999. godine. Svet je drugačiji, Rusija i Kina su mnogo moćnije i spremnije da se suprotstave Zapadu. Tako da nas ne treba da brine ponašanje Amerike, već defetizam koji često ispoljavamo. Naime, ako smo čvrsti u nameri da branimo svoje interese, nikakve rezolucije američkog Senata ili Kongresa ne mogu da ih ugroze“, poručuje Anđelković.
Nastavak pritisaka na RS i Srbiju
I Željko Budimir veruje da Republika Srpska i Srbija iz Vašingtona mogu očekivati dalje pritiske. Kako kaže, pritisci na Republiku Srpsku nikada nisu ni jenjavali, a sada će sigurno biti još jači.
„Međutim, treba reći da to nisu pritisci kao iz devedesetih. Struktura moći u međunarodnom sistemu više nije takva i Amerika više nije jedina supersila, jedini hegemon koji može da nametne svoja rešenja bilo gde u svetu. Tako da ono što je bitno za srpsko rukovodstvo i u Banjaluci i u Beogradu, jeste samo da izdrže ove prve udare koji će, po mojoj proceni, doći negde polovinom iduće godine iz Vašingtona. Tačnije, tu se pravi osovina Vašington—Brisel prema Banjaluci, a poluge pritisaka će biti članstvo u EU i više će se insistirati na nastavku procesa integracija u NATO“, smatra on.
U ovom periodu, objašnjava, samo treba biti hrabar i pokazati jedinstvo u odbrani srpskih interesa i iz Beograda i iz Banjaluke.
„U Republici Srpskoj je, pritom, naročito važno da oko najvažnijih, vitalnih interesa Srpske postoji konsenzus između svih partija. Ja mislim da 2021. godinu treba započeti upravo sa tim, da kada je u pitanju odbrana opstanka i generalno interesa srpskog naroda u BiH, ne sme da bude razlika“, navodi Budimir.
U rezoluciji usvojenoj na 116. sednici američkog Senata, a na predlog demokratskog senatora Šeroda Brauna, ističu se pohvale posvećenosti vlade i naroda BiH ka miru i saradnji 25 godina nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma.
Rezolucija upućuje apel vlastima u BiH da sprovedu ustavne reforme koje su, kako navode, potrebne za pomirenje zbog prošlosti, ali i radi uspostavljanja empatije i poštovanja, kao temelji za izgradnju zajedničke budućnosti se „ohrabruju vlada i narod u BiH da nastave na putu ka učlanjenju u EU i NATO, ali i da nastave napredak ka rešavanju ustavnih problema“.
