Povodom tvrdnji da je reč o kulturnom dobru Ukrajine, Kusovac je istakao da je to „budalaština“, te napomenuo da Zavod za zaštitu spomenika kulture ne bi mogao da dozvoli Dodiku da pokloni vredniji poklon nekom stranom zvaničniku da ga ovaj iznese iz zemlje.
„Slušao sam ministarku iz BiH (Biseru Turković), koja proglašava da je to kulturno dobro iz Ukrajine. To je budalaština. Eto im je onda, neka se zakite njome“, poručio je Kusovac, nekadašnji kustos Narodnog muzeja u Beogradu.
Prema njegovim rečima, „ikona je, umetnički gledano, beznačajna, a tržišno vrlo skromna i to zbog okova koji je od srebra, ali vrlo rđave izrade i nema veliku vrednost“.
„Ko dobije 150 do 200 evra za nju, taj je savršeni trgovac“, rekao je Kusovac.
On je naveo da ova ikona nije bogoslužbena, hramovna ikona, već privatna ikona i pripada tipu najprostijih, putnih, džepnih ikona koje su se proizvodile u velikim tiražima i prodavale za nekoliko rubalja.
Kusovac je ocenio da ikona potiče iz perioda sa kraja 18. ili početka 19. veka i istakao da je u to vreme u carskoj Rusiji bilo na hiljade radionica koje su proizvodile dnevno po 50 do 60 ovakvih ikona ili onoliko koliko uspeju da naprave zlatnih ili srebrnih okova prema šablonu.
On je objasnio da je slikano samo ono što se vidi ispod okova – glave i ruke svetaca i sa strane Bogorodice i Hrista.
Crkve ih, prema pravilu, nisu kupovale, već samo osveštavale, kako bi vlasnik mogao da se moli pred njom, dodao je Kusovac.
On je napomenuo da se na okovu nalaze takozvane „punkcije“ koje sadrže sve bitne podatke - kvalitet srebra, radionicu i čak i ime majstora i najčešće godinu.
Pročitajte i:
