Iskusni ratni izveštač, koji je prošao sva ratišta bivše Jugoslavije, Vujičić je, kako kaže, želeo da napiše niz priča o ljudima, učesnicima rata protiv NATO, dvadeset godina kasnije. Vujičić u „Zrnu rata“ ispreda životne priče generala, vojnika, novinara, žrtava, stranaca koji su u južnu srpsku pokrajinu došli sa predrasudama protiv srpskog naroda, a otišli u potpunosti promenili svoje stavove…
Dva srpska izviđača – dva simbola srpske vojske sa početka i kraja veka
Na naslovnoj strani knjige nalaze se dve antologijske fotografije. Obe su obišle svet, jedna početkom, druga krajem veka. Obe predstavljaju srpske vojnike, izviđače. Na prvoj je Dragutin Matić, na drugoj Darko Đorđević. Matića je ovekovečio čuveni ruski fotograf Samson Černov, a planetarno je postao poznat nakon izložbe ratnih fotografija u Njujorku 1916.
Darkova fotografija otišla je u svet putem Rojtersovog servisa, u godini agresije štampana je u svim našim i stranim najprestižnijim časopisima, a prisvojile su je mnogi specijalizovani vojni sajtovi u celom svetu.
„Njegovu fotografiju prisvojili su Amerikanci i Francuzi. Tako je njegovo lice zaštitno lice jednog američkog sajta koji se bavi odbranom, pa je morao da im piše mejl da je on srpski specijalac. A recimo, francuska kuća koja se bavi proizvodnjom video igrica, Saga, uzela je njegov lik za uvođenje snajperiste u borbu. Sin ga je našao na igrici. kada ga je video rekao mu je tata, evo, ponovo te uvode u borbu“, priča Vujičić.
Priča o braći Momčilović
Braća Momčilović bili su prvi zatočenici u bazi Bondstil. Nevino optužene i osuđene na sudu kosovskih Albanaca za ubistvo komandanta OVK u Gnjilanu, Amerikanci su ih držali godinu i po dana u svojoj, tek otvorenoj bazi.
Momčilovići su držali uspešan autoservis u Gnjilanu i kada su Albanci, predvođeni komandantom OVK Afrimom Gagicom pokušali da im provale u radnju, Momčilovići su ispalili nekoliko metaka u vazduh kako bi dozvali međunarodne snage. Američki snajperista je sa 12. sprata zgrade Radio Gnjilana ubio Gagicu i ranio još dvojicu, što je sve zabeleženo na video snimku. Međutim, za albanski sud to nije bilo dovoljan dokaz i Momčilovići su osuđeni. Zbog toga ih Amerikanci prebacuju u Bondstil, gde ih drže 15 meseci, istovremeno ih držeći kao taoce i spasavajući im živote.
„Život nikada nije crn ili beo, on je obično siv. Amerikanci su sve vreme znali da su ljudi nevini. Međutim, to im nisu govorili, tako da su mislili da ih u Bondstilu drže kao taoce“, priča Vujičić.
Momčilovići su nastavili život u Niškoj banji, gde su takođe otvorili autoservis, što je posebno interesantna priča.
„Najstariji Momčilović, veoma ugledan čovek, uspeo je da na obraz pozajmi novac. Ponovo su otvorili servis, ponovo su ugledni, ali kažu da ne mogu da zaborave Kosovsko Pomoravlje, ono ima poseban miris, ima posebnu mikroklimu i samo to im u delu Srbije gde sada žive nedostaje“, kaže Vujičić.
Stranci kojima se dogodilo Kosovo
Zbog slučaja Momčilovića na Kosovo i Metohiju dolazi švedski sudija Krister Karphamar, koji je samo jedan u nizu stranaca koje Vujičić pominje u knjizi. Svi oni na Kosovo i Metohiju dolaze sa predrasudama o „zlim Srbima“, a odlaze sa njega potpuno promenjenog mišljenja.
Karphamar je svedočio o pravnom nasilju putem koga su kosovski Albanci pokušavali da prisvoje srpsku imovinu, Amerikanac Džared Izrael raskrinkava lažne izveštaje o Račku, što isto čini i finska forenzičarka Pirko Turpijenen. Britanska novinarka Iv En Prentis piše knjigu „Rat jedne žene“, koja je jedina knjiga na engleskom jeziku sa početka milenijuma u kojoj se iskazuje razumevanje za Srbe i njihovu borbu.
Na pitanje kako se dogodilo da stranci, zadojeni predrasudama prema Srbima, iz osnova promene mišljenje, Vujičić odgovara lakonski – dogodilo im se Kosovo.
„Dođete oči u oči sa jednom velikom nepravdom, neko vam govori da su Albanci ugroženi, da ih neko maltretira, a u stvari, događa se potpuno obratno. Ljude, na kraju krajeva, grize i savest“, objašnjava Vujičić.
Opširniji intervju sa Draganom Vujičićem možete pogledati u videu.
