„Strahovali su da do toga dođe zbog zamora, ali se to relativno tačno računa, broje se ciklusi, postoje senzori, postoji matematički model i prema svim tim parametrima potrošeno je manje od 10 odsto resursa“, rekao je Krikaljev.
On je rekao da postoji mogućnost da je drugo mesto curenja vazduha na Međunarodnoj svemirskoj stanici na istom modulu, gde i prva pukotina, ali da još nije otkriveno.
„Nije se pojavilo ništa novo. Slabo curenje koje postoji još od prošle godine, čiji je jedan deo očigledno pronađen. Kada su to zakrpili, curenje se smanjilo, ali je i dalje ostalo“, rekao je Krikaljev, istakavši da „verovatno postoji još nešto“.
Prema njegovim rečima, mesto curenja vazduha je toliko malo da ga kosmonauti nisu uspeli pronaći ni pomoću specijalnog uređaja koji otkriva curenje.
U novembru je saopšteno da je posada Međunarodne kosmičke stanice uspela je da zakrpi pukotinu na ruskom modulu „Zvezda“.
Manje curenje vazduha na MKS bilo je registrovano septembra 2019. godine, a godinu dana kasnije kada se povećao intenzitet tog curenja posada je dva puta zatvarala otvore na modulima u cilju provere hermetičnosti i izolovala se u ruskom modlulu.
Utvrđeno je da se mesto odakle curi vazduh nalazi u prelaznoj komoru ruskog modula. U oktobru su ruski kosmonauti Anatolij Ivanjišin i Ivan Vagner otkrili pukotinu dužine 4,5 centimetra.
U „Rosmosmosu“ su tada saopštili da pukotina ne ugrožava MKS.
