Troicki ekskluzivno za Sputnjik: Nisam došao kao „vanzemaljac“

Troicki je izabran za selektora u četvrtak, a dodeljen mu je četvorogodišnji mandat na kormilu svetskog šampiona.

U intervjuu za izdanje Sputnjika na srpskom jeziku govorio je o novom poslu, ali i prethodnoj i narednoj sezoni.

Dotakao se i zanimljivosti iz prošlosti, kao i najlepših uspomena...

Viktor će debitovati na novoj poziciji 22. novembra 2021. godine u Madridu, kada bi trebalo da se održi Dejvis kup, takmičenje koje je ove godine otkazano zbog pandemije virusa korona.

On je istakao da je završio sa igračkom karijerom u reprezentaciji i da neće želeti ulogu selektora-igrača, koja nije neuobičajena u svetu tenisa. 

„Mislim da to ne bi bilo lako. Voleo bih da dam šansu mlađima. Ja sam dosta igrao, stekao puno iskustva i posvetiću se ovoj ulozi. Nov sam u tome, voleo bih da imam uspeha kao što sam imao kao igrač, ali ne zavisi sve od mene, nego i od igrača. Moje je da napravim dobru ekipu i dobru atmosferu, ali i da igrači budu u formi i da budu zdravi“, započeo je Troicki priču za Sputnjik sport.

Srpski teniser je za Dejvis kup tim debitovao 2008. godine u Moskvi, u prvom kolu Svetske grupe protiv Rusije, a na pitanje da li ga je bivši selektor Nenad Zimonjić pripremao za tu ulogu odgovorio je negativno.

​„Pa i ne, pripremaš se to celog života... Igram već petnaestak godina za Dejvis kup reprezentaciju. Stekao sam puno iskustva, učio od prethodnih selektora, video svašta. Nisam nov u ovom sportu, pa da sam se našao ovde kao vanzemaljac. I do sada sam davao savete, kao što je i svako od nas, kada vidim na terenu da se nešto dešava. Svi oni su profesionalci sa svojim timovima i trenerima, ja se tu, što se toga tiče, neću puno mešati. Moje je da bude dobra atmosfera, pre svega, kao i da tokom meča budem tu za njih“.

Viktor se tokom karijere nije stideo svojih emocija i neretko ih je ispoljavao tokom mečeva. Ta njegova osobina bi mogla da mu dosta pomogne u novom poslu.

„Ne znam u kojoj meri će to biti kada nisam na terenu, ne znam da li će biti kao kad igram, ali sigurno ću reagovati emotivno i srcem, kao što sam i do sada radio. Druga je totalno uloga, videću, moraću da sačekam taj prvi momenat da osetim tu energiju i potpuno novu situaciju“, kaže 34-godišnji Beograđanin.

​Sa Srbijom je osvojio četiri trofeja. Počelo je Svetskim ekipnim prvenstvom u Diseldorfu 2009. godine, zatim čuvenim Dejvis kupom protiv Francuske godinu dana kasnije.

Nastavilo se novim trijumfom na Svetskom prvenstvu 2012, a ove godine osvojena je titula na inauguralnom izdanju ATP kupa.

„Mnogo lepih uspomena i nešto što će mi zauvek ostati ugravirano u pamćenje. Uvek sam se najlepše osećao kada je cela ekipa na okupu, kada smo kao tim. Tada smo imali i najviše uspeha - svi smo se osećali predivno što smo zajedno. Bilo je jako lepih druženja i uspeha, a zato sam i prihvatio ovu ulogu – da ovi mladi igrači osete tu atmosferu i da i njima bude isto tako užitak da budu na okupu, da budu uzbuđeni zato što su u timu i da zbog toga daju svoj maksimum“.

Viktor nije bio samo deo Dejvis kup reprezentacije koja je 2010. osvojila trofej, već je bio i čovek odluke, pošto je u finalu pobedio Mihaela Ljodru sa 6:2, 6:2, 6:3.

„Svima nama iz te generacije je to mnogo značilo, nakon toga smo i napravili najveće uspehe u karijerama. To je definitivno najveći trenutak u mojoj karijeri, pred domaćom publikom... Ostaće zauvek u mom srcu. Ogromno je bilo za sve nas i pomoglo nam je u svakom smislu“.

Deset godina nakon sudbonosnog Dejvis kupa, ispostavilo se da će Viktor ponovo biti čovek odluke. Na ATP kupu je, igrajući u dublu sa Đokovićem, ponovo doneo odlučujuću pobedu svom timu.

Što se tiče ATP kupa naredne godine, koji je planiran za 1. februar, odnosno za nedelju pred Australijan openu, dosta toga je nepoznato.

„Ja ne moram da budem selektor na ATP kupu. Tu prvi igrač reprezentacije, u ovom slučaju Nole. Nije obaveza da Dejvis kup selektor bude na ATP kupu. Tamo i da budem, ne mogu da donosim neke odluke vezane za tim - igrači se sami prijavljuju, najboljih pet (na svetu) koji se prijavi ulazi u tim, najbolja dva igraju singl, a igrači su uglavnom već sa svojim timovima na ATP kupu, imaju svoje trenere...“.

Troicki je započeo pripreme na terenima Novaka Đokovića, u svojevrsnom „kampu“ koji je organizovao najbolji teniser sveta, a sledeće nedelje putuje u Dubai.

Odatle kreće put Dohe, gde će učestvovati u kvalifikacijama za Australijan open.

„Nadam se da ću uspeti da se kvalifikujem i da ću otputovati u Australiju. Videćemo da li će Nole igrati ATP kup, pošto nije još odlučio. Od njega nam zavisi da li ćemo uopšte učestvovati tamo. Ima još puno pitanja, raspored je tek danas izašao i ne znaju se još svi detalji. Voleli bismo da branimo titulu i naravno da opet osvojimo (ATP kup), ali ne zavisi sve od nas, već i od ostalih okolnosti“.

Od prošle sezone Dejvis kup je doživeo „ribrending“ od strane grupe „Kosmos“ predvođene proslavljenim fudbalerom Đerarom Pikeom, a ATP je uveo svoje novo reprezentativno takmičenje.

Troicki, kao i mnogi, smatra da situacija koja je trenutno na sceni nije idealna.

„Definitivno da bi bilo praktičnije da imamo jedan veći turnir, to neko Svetsko prvenstvo u tenisu. Dva slična takmičenja, nema smisla, pogotovo prosečnom gledaocu koji ne prati tenis najbolje, njemu nije jasno, pogotovo što su bili u tako kratkom periodu. Dejvis kup se završava u decembru, a ATP kup je počeo početkom januara. To je malo zbunjujuće i najlogičnije da bude jedno takmičenje, ali dok se oni ne dogovore - mi ne možemo ništa“.

Što se tiče Viktora Troickog i profesionalnog igranja tenisa, tu kraja nema. Cilj je pokušati da se popravi trenutni renking (201. mesto na svetu), te vratiti se u Top 100.

​„Treniram naporno, spremam se za novu sezonu, nadam se da ću uspeti da se vratim u prvih stotinu na listi, to mi je glavni cilj. Selektorsko mesto je nešto što se desilo u međuvremenu, ali to mi ne oduzima puno obaveza, pa uporedo mogu da igram svoje turnire i da imam svoju sezonu “.

Pitali smo ga i da nam ukratko opiše godinu za nama.

„Imao sam peh. Početak godine, dobro sam krenuo, ali sam se povredio. Igrao sam na ATP kupu, pa kvalifikacije za Australijan open - poveo sam u drugom kolu i povredio se, pukao mi je mišić. Posle sam otišao u Indiju (u Pune), dobio prvo kolo, ali sam drugo kolo morao da predam jer sam se razboleo. Nakon toga je usledila duga pauza, koja je trajala do avgusta, a onda sam mogao da igram samo manje turnire na šljaci, koja mi nije omiljena, a i nisam bio baš nešto spreman“, priča Viktor.

​Sezona se nastavila u avgustu, ali...

„Nisam se adekvatno spremio za taj 'novi početak', tako da sam ritam tek uhvatio pred kraj, u ovim dvoranskim turnirima. Kvalifikovao sam se na nekoliko ATP turnira, ali, opet, daleko od zadovoljavajućeg i zato je rang to je gde jeste. Hoću da dam sebi još jednu šansu da se vratim i da pokušam da dam sve od sebe. Ako vidim da ima smisla - naravno da bih voleo da i uradim, ali ako vidim da sam tu gde jesam, to bi praktično značilo da je dosta što se tiče profesionalne karijere“, kaže Troicki i dodaje da bi, ako bi mogao da bira, karijeru voleo da završi – na Vimbldonu.

Viktor je, inače, ruskog porekla, a upravo je u toj zemlji osvojio prvu singl titulu u karijeri, 2010. godine.

„Krvno gledano, ja sam 50 posto Rus. Otac mi je stopostotno Rus, iako je rođen u Srbiji. Njegovi otac i majka su izbegli iz Rusije i došli ovde tokom revolucije. Osećam da u sebi imam dosta ruskog, ali, opet, više se osećam kao Srbin. Tu sam i odrastao i igrao za reprezentaciju. Ponosan sam i na jedno i na drugo poreklo. Definitivno se malo više osećam kao Srbin, ali ponosan sam i na rusko poreklo“, priča Troicki i dodaje:

„To (u Moskvi) je bila prva titula, to ne zaboravljaš nikada, to ostaje ugravirano u meni i definitivno budi lepe uspomene. Uvek sam išao u Moskvu, imao dosta uspeha i igrao još jedno finale“, prisetio se Troicki, koji bi voleo da i naredne sezone nastupi na nekom od turnira u Rusiji, ako uslovi to dozvole.

Troicki se nije susreo sa „bezobraznom ponudom“ kao Novak Đoković kojem je, kako je otkrio njegov otac Srđan, ponuđeno britansko državljanstvo ne bi li se tamo preselio i nastupao za njihovu reprezentaciju.

„Ja sam bio u Americi (na Floridi) tri godine, imao sam njihove papire i jedno vreme sam igrao juniorske turnire pod njihovom zastavom, jer sam morao da imam status 'kao da sam njihov' da bih učestvovao na tim turnirima, iako sam uvek bio državljanin Srbije. Nikada nisam tražio taj pasoš, niti mi je to trebalo. Uvek sam želeo da igram za Srbiju“.

Viktor je za kraj kao najlepši trenutak karijere očekivano izdvojio Dejvis kup trijumf 2010. godine, uz njega dodaje i pobedu na pomenutom ATP kupu.

Što se tiče najbolnijeg momenta – tu dileme nema.

„Suspenzija, definitivno“, kaže Troicki, misleći na period kada je morao da propusti 12 meseci bavljenja profesionalnim tenisom.

► Prebolela Bugarina: Šarapova rekla „da“ britanskom milioneru

► Federer: Hvala Bogu da postoji Đoković

► Srbija brani titulu prvaka sveta, Australijan open pomeren!