Predlog zakona je usvojen kako bi se saradnja dve države poboljšala kroz razmenu operativnih informacija i profesionalnih iskustava u borbi protiv terorizma.
Srbija i Rusija u borbi protiv terorizma
General-major u penziji Mitar Kovač za Sputnjik kaže da su Zakon i Sporazum između Srbije i Rusije na tom polju izraz potrebe obe države da učestvuju u borbi protiv terorizma u budućnosti, jer je, nažalost, prostor Balkana za sada registrovan kao prostor na kom su regrutovani mnogi teroristi Islamske države.
„Dobar deo tog terorističkog sistema odnosi se i na prostore Srbije i njeno okruženje, sa težištem na prostoru Kosova i Metohije, kao neuralgična tačka koja još nije rešena. Ako se želi dugoročna saradnja, onda je normalno i potrebno da se ta obaveznost saradnje naše države s Ruskom Federacijom ili nekom drugom zemljom reguliše i Zakonom“, ističe Kovač.
On ukazuje na to da je u pitanju višeslojna saradnja, u domenu: razmene informacija, obuke, opremanja specijalnih snaga posebnim informatičkim i tehničkim sredstvima.
Kovač ističe da je saradnja s Ruskom Federacijom na tom polju značajna jer Rusija ima bogato iskustvo u borbi protiv terorizma i veoma uređen i pouzdan sistem za to, koji čine zakonodavstvo, oprema i informacije, baze podataka za prostore koji su ugrožavali bezbednost kavkaskog dela i većih gradova...
S druge strane, on napominje da je kontinuirano i bogato iskustvo i znanje Srbije u okviru sistema bezbednosti dragoceno za velike zemlje poput Rusije.
„Naša zemlja i naš narod, od raspada SFRJ do danas, nažalost, ima bogato iskustvo u borbi protiv različitih terorističkih organizacija, kako na prostoru Kosova i Metohije, tako i na prostoru bivše državne zajednice. Mi se i danas suočavamo s elementima tih terorističkih ogranizacija koje zadiru s prostora BiH prema Republici Srpskoj, Srbiji, Raško-polimskoj oblasti i koji često prave spregu s terorističkim ćelijama na Kosovu i Metohiji, a zatim se vezuju na prostor Zapadne Makedonije. Sve je to bilo na našoj teritoriji i u neposrednoj blizini“, predočava Kovač.
Razvijanje srpskog zakonodavstva
Na pitanje da li u Srbiji postoji Zakon koji reguliše borbu protiv terorizma, Kovač kaže:
„Nismo to regulisali na tom nivou, nego je u sklopu drugih državnih zakona. Postoji niz podzakonskih akata kojima se reguliše borba protiv terorizma. U smislu normativnog uređenja, ima stavova i opredeljenja iskazanih i u samoj strategiji bezbednosti i mnogim zakonima koji regulišu unutrašnju bezbednost. Ne možemo reći da je to za nas nova oblast. Pratili smo kako rade veliki i sposobni i menjali svoje normativno uređenje u sistemu“, kaže Kovač.
Kovač smatra da je, zbog opasnosti koje prete na ovom prostoru, verovatno došlo vreme da se borba potiv terorizma, pored strateškog, reguliše i zakonodavnim rešenjem iz kog će se razrađivati ostali dokumenti
„Iz tog zakonskog osnova, kao i iz Strategije nacionalne bezbednosti kojom se borba protiv terorizma pokriva na najvišem nivou države, ide se u razradu i adaptiranje dokumenata kojima se reguliše rad organa i službi koji učestvuju u sistemu borbe protiv terorizma“, napominje Kovač.
Na sednici Vlade usvojena je izmenjena Uredba o izgledu, formi i sadržini službene značke i službene legitimacije.
Ministarstvo unutrašnjih poslova pripremilo je izmene i dopune ove uredbe kako bi se sprečile zloupotrebe službene značke i legitimacije, a slučaju da do zloupotrebe dođe primene adekvatne sankcije.
Saznajte: Kakve će posledice trpeti Srbija zbog podrške Rusiji u UN?
