Mogu da razumem da Visokom predstavniku u Bosni i Hercegovini i Bošnjacima smeta tabla sa imenom Radovana Karadžića, ali bi Valentin Incko morao da ima isti aršin i prema onim koji smetaju Srbima, kaže za Sputnjik politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara.
Pošto je na zahtev Incka sa Studentskom doma na Palama skinuta tabla sa imenom prvog predsednika Republike Srpske, Radovana Karadžića, delegat Srba u Domu naroda parlamenta BiH Dušanka Majkić pozvala je Visokog predstavnika u BiH da isto tako insistira i na promeni imena ulica i institucija u Federaciji BiH, nazvanih po ratnim zločincima. Dakle, onih čija su nedela trajno upisana u sećanje srpskog naroda - od Alije Izetbegovića i Huseina Đoze, imama u Handžar diviziji, do ustaša po kojima su nazvane ulice u zapadnom Mostaru.
Srbi skinuli Radovana, druga strana drži naciste i ustaše
Kozomara napominje da je Dušanka Majkić samo ponovila zahtev koji je nedavno Incku uputio srpski član predsedništva BiH Milorad Dodik.
„Znači da Visoki predstavnik i te kako dobro zna šta Srbi traže i ne verujem da će reagovati na to. Ne samo ulice nego i neke škole u Federaciji BiH nose imena ratnih zločinaca iz Drugog svetskog rata, pa Incko nije na to reagovao. Reagovali su intelektualci iz redova bošnjačkog naroda na imenovanja pojedinih škola, ali Incko je ostao i gluv i nem na te njihove zahteve.On se zaista pretvorio u mrzitelja svega što dolazi od Srba“, ocenio je Kozomara.
Teško je, kaže on, odgonetnuti šta se sa Inckom dogodilo da je do te mere izgubio granicu.
„Njemu, očigledno, nije stalo da kod Srba gradi i izgradi odnos međusobnog poverenja nego želi javno da demonstrira samovolju, manire protektora i upravljača koji nema ograničenja, čak ni moralnih“, kaže naš sagovornik.
On napominje da je Incko veoma obrazovan, da odlično poznaje istoriju ovih prostora, pa zna i kakve emocije kod Srba izaziva ustaški koljač Mile Budak, Jure Francetić i drugi po kojima su nazvane ulice u zapadnoj Hercegovini gde nesmetano dobijaju počasti.
Znamo šta je Haški tribunal i ko je Incko
Istoričar Čedomir Antić koji se posebno bavi pravima Srba u regionu, nema dilemu po pitanju Incka.
On je antisrpski političar koji radi u službi velikobošnjačkih, velikohrvatskih i pre svega austrijskih imperijalnih interesa, kaže Antić.
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu napominje da je nesporno i to da je Haški sud bio samo instrument za sprovođenje jedne politike, čije su presude trebalo da posluže kao oporavdanje za ocenu da je jedan narod, naravno srpski, zločinac sam po sebi.
Suština je u jedinstvu, a ne u inatu
On smatra da nije trebalo uklanjati tablu sa Karadžićevim imenom. Kako objašnjava, ne zato što veruje da se treba inatiti sa drugim narodima i sa Haškim sudom, već zato što misli da ako je postojala pretpostaka da postoji mogućnost da ta tabla bude skinuta, onda nije trebalo ni da se stavlja. Nije dobro voditi politiku iz inata, time je, kako smatra, samo oštećen srpski narod i njegovi interesi.
„Republika Srpska je u proteklih 28 godina učinila čudo. Bilo je 90 odsto šanse da oni svi završe u Srbiji kao Krajišnici. Velikim jedinstvom naroda, napuštanjem te gubitničke politike koju smo mi vodili i kada je reč o jugoslovenskom kontinuitetu i kada je reč o Kosovu i Metohiji i kada je reč o Krajini u Hrvatskoj, prihvatanjem hrvatske politike nacionalnog objedinjenja po svaku cenu i nacionalne nezavisnosti po svaku cenu, oni su pobedili mnogo jače od sebe“, ističe Antić.
Istorija je, kako kaže, da se iz nje uči. Suština je u tome da nacionalno jedinstvo u RS treba da se ojačava i da Srbi iz RS, kao što su to učinili 1992. moraju da podstaknu čitav srpski narod da stane uz njih da bi mogli da vode dugoročnu borbu, zaključio je Antić za Sputnjik povodom priče o imenima ulica, tablama i simbolima u BiH.
