O čemu se zapravo radi i za šta se tačno tereti 15 „tajanstvenih“ — ni u Crnoj Gori, a ni šire niko ne otkriva. Međutim, postoje indicije o kom slučaju je reč.
Da li su optužnice iz Haga „poklon“ stare vlasti novoj?
Osim spekulacija i napomene da predmeti nose oznaku tajnosti, ne zna se ni kada su ovi dosijei stigli u Podgoricu, pa zato mnogi ne žele da komentarišu da li je ovo „poklon“ stare crnogorske vlasti — novoj. Ipak, sumnja da je upravo to u pitanju postoji. S druge strane, u Specijalnom tužilaštvu Crne Gore na pitanja o ovom događaju odgovore ne daju, kako su rekli, dok se ne skine oznaka tajnosti.
Upućeni u ulogu Crne Gore u ratovima koji su iza nas, uvereni su da je reč o slučaju Dubrovnik, za koji je 2005. godine u Hagu osuđen general-pukovnik Pavle Strugar, zbog toga što kao komandant Druge operativne grupe JNA nije sprečio granatiranje Dubrovnika 6. decembra 1991. godine.
Ne trčati pred rudu
Njegov nekadašnji advokat Goran Rodić iz Bara kaže da ne treba trčati pred rudu i podseća da je posle zatvaranja Haškog tribunala dogovoreno da se dosijei optuženih predaju matičnim državama protiv čijih se građana vodi istraga.
„To znači da naše Specijalno tužilaštvo može dodatno da ispita navode iz optužnica ili istraga koje su dobijene i zatim po svom nahođenju da procene da li ima ili nema potrebe za procesuiranjem“, objašnjava on.
Haški advokati nezvanično za Sputnjik navode i da su neki bivši i sadašnji političari učestvovali u ratnim dešavanjima, ali ne žele da njihova imena iznose javno, jer ne znaju tačno o čemu se radi u navedenim predmetima koji su stigli u Podgoricu.
Međutim, napominju da su u Hagu procesuirani više rangirani pojedinci, dok su za nacionalne sudove ostavljene niže rangirane garniture ili obični vojnici.
Zašto su dosijei tajni?
Savo Štrbac, direktor „Veritasa“, podseća da su Crnogorci kao deo JNA delovali samo u zoni Dubrovnika i zbog toga misli da su u pitanju dela počinjena na ovom području.
„U Hrvatskoj se još vode neki procesi protiv crnogorskih građana za slučaj Dubrovnik i zato verujem da su pitanju dosijei iz tog predmeta. Ali, ne znam zašto imaju oznaku tajnosti, osim ako među njima nije i neko zvučno političko ime“, dodaje naš sagovornik.
Od proglašenja nezavisnosti 2006. godine u Crnoj Gori je održano samo osam suđenja za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu i Metohiji. Procesuirani su samo počinioci najnižeg ranga — uglavnom stražari, kuvari, vozači i vojni dobrovoljci. Crna Gora 2019. godine nije pokrenula nijedan novi slučaj u vezi sa ratnim zločinima, a osuđen je samo jedan vojnik, a visoki oficiri su ostali neprocesuirani.
Dve presude i višemilionska obeštećenja
U decembru 2019. godine bivši pripadnik Vojske Jugoslavije (VJ) Vlado Zmajević osuđen je na 14 godina zatvora zbog ubistva četiri albanska civila na KiM 1999. To je bila prva presuda za ratni zločin u Crnoj Gori od 2016. godine.
Pre toga Apelacioni sud je 2016. godine potvrdio osuđujuću presudu za slučaj „Morinj“, kojom su četvorica bivših rezervista JNA osuđena za zlostavljanje hrvatskih zarobljenika u tom logoru 1991. i 1992. godine. Pritom, Crna Gora je isplatila višemilionska obeštećenja porodicama žrtava, iako je ovo jedini pravosnažno okončan predmet iz ove oblasti.
Evropska komisija je u nekoliko navrata opomenula Crnu Goru jer Državno tužilaštvo nije preispitalo slučajeve masovnih zločina kao što su „Deportacije“, „Bukovica“, „Morinj“ i „Kaluđerski laz“, kako bi se videlo da li tu još neko zbog nečega treba da bude procesuiran.
