Lista, koja se pominje u polugodišnjem deviznom izveštaju Ministarstva finansija SAD, navodi Švajcarsku i Vijetnam kao prekršitelje kriterijuma Trezora čime su u ove dve zemlje „identifikovane potencijalno nelojalne devizne prakse ili prekomerne spoljne neravnoteže, koje bi mogle da utiču na rast SAD ili naštete američkim radnicima i firmama“.
Kao odmazdu, SAD kažu da će „vršiti pritisak za usvajanje politika koje će omogućiti efikasno prilagođavanje platnog bilansa“ u budućim pregovorima sa ovim zemljama kako bi eliminisale njihovu „nepravednu prednost“.
SAD su više puta optuživale Švajcarsku za manipulisanje vrednošću franka od donošenja Zakona o spoljnoj trgovini i konkurentnosti 1988. godine, koji je zahtevao od Ministarstva finansija da sprovodi godišnje analize politika deviznog kursa drugih zemalja kako bi utvrdio da li manipulišu svojim valutama da bi stekli nepravednu prednost prema SAD u međunarodnoj trgovini.
Kina, koja ima dugu istoriju ekonomskog sukoba sa Vašingtonom, više puta je dodavana i skidana sa liste. Trampova administracija dodala je Peking na listu sredinom 2019. godine pre nego što ga je uklonila u januaru 2020. godine kada je potpisana 1. faza američko-kineskog trgovinskog sporazuma.
Uprkos tome, Ministarstvo finansija i dalje uključuje Kinu i druge glavne američke trgovinske partnere poput Nemačke, Japana, Južne Koreje, Italije, Singapura, Tajvana, Tajlanda, Indije i Malezije na svoju „listu praćenja“.
Vašington zadržava pravo da zemlju označi kao „valutnog manipulatora“ ako joj je trgovinski suficit veći od 20 milijardi američkih dolara, stopa devizne intervencije veća od 2 procenta njenog BDP-a, a globalni višak na tekućem računu veći od 2 procenta BDP-a.
