To pokazuje analiza usaglašenosti naše politike sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, koju je objavio Centar za međunarodne i bezbednosne poslove ISAC fond, prenose Novosti.
Najviše smo pratili politiku Brisela 2015. godine, kada smo se usaglasili sa 31 od 47 dokumenata EU, odnosno procenat naše usaglašenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije bio je 65,96 odsto. Najmanje smo bili na liniji politike EU 2017. godine - 46,51 odsto, odnosno podržali smo 20 od 43 deklaracije.
Srbija se do kraja novembra ove godine usaglasila sa 51 deklaracijom EU, od ukupno 91 dokumenta koje je usvojio Brisel.
Prema nalizi ISAC fonda, ubedljivo najviše puta rekli smo „ne“ Briselu kada smo bili pozvani da podignemo ruku za dokumente koji su se ticali Rusije i oružanog sukoba u Ukrajini. Za sedam godina, odbili smo 72 ovakva dokumenta. U vrhu liste odbijenih deklaracija su i one u vezi sa Kinom.
Odbijali smo Brisel i kad je reč o oružanom sukobu u Siriji, krizi u Venecueli, dokumentima u vezi sa Mjanmarom, Belorusijom, Iranom, Turskom, BiH, Zimbabveom, Burundijem i Sudanom, Kongom, Gvatemalom i Nikaragvom, Bliskom istoku, odnosno Izraelom...
Pročitajte još:
- Srbija iznenada dobila šansu od EU da brine o sopstvenim interesima
- Plan „EU-goslavija“: Beograd na čelu regiona, ali da se Srbija odrekne Kosova i Rusije
- Kritika iz EU: Stanje u Srbiji se pogoršava
