Interni izveštaj kraljevske istražne komisije o zlostavljanju dece u državnim ustanovama procenjuje da je do 256.000 dece zlostavljano između 1950. i 2019. godine. Taj broj obuhvata gotovo 40 odsto od ukupno 655.000 osoba smeštenih u ustanovama tokom tog razdoblja.
„Trauma i teskoba prouzrokovane u prošlosti na Novom Zelandu su neoprostive“, rekao je ministar javnih službi Kris Hipkins.
„Sva deca u državnim ustanovama trebalo je da budu zaštićena od povređivanja, ali svedočenja prečesto pokazuju da je istina upravo suprotna“, rekao je on.
Brutalni postupci u psihijatrijskim ustanovama
U izveštaju, koji prenosi Jutarnji list, kaže se da je većina koja je preživela zlostavljanje bila starosti između pet i 17 godina, ali zlostavljane su i bebe od devet meseci, kao i mladi do 20 godina. Većina je trpela zlostavljanje pet do 10 godina.
Zlostavljanja uključuju telesne napade i seksualno zlostavljanje. Osoblje je u nekim psihijatrijskim ustanovama prisiljavalo muške pacijente da siluju pacijentkinje. Zlostavljanja uključuju i neprimerene medicinske postupke, kao što su električni šokovi na genitalijama i nogama, neprimereni pregledi tela pacijenata i vaginalni pregledi, verbalno zlostavljanje, rasističko vređanje.
„Ponekad su mi davali elektrošokove dvaput dnevno“, rekla je Ana koja je 1979. sa 17 godina smeštena u psihijatrijsku ustanovu.
„U papirima je pisalo da sam oslepela, i tada su mi dali tretman elektrošokovima ponovo te noći“, rekla je ona u istrazi.
Suočavanjem sa „mračnim poglavljem“
Premijerka Džasinda Ardern najavila je kraljevsku komisiju 2018. godine rekavši da zemlja treba da se suoči s „mračnim poglavljem“ u svojoj istoriji, a kasnije ju je proširila na crkve i druge verske ustanove.
U izveštaju se kaže da je verovatnoća zlostavljanja dece i mladih u verskim ustanovama u rasponu od 21 do 42 odsto. Tokom istrage se otkrilo da je broj ljudi koji prolazi kroz ustanove za negu i staranje bio šest puta veći nego što se pre procenjivalo.
„Prema bilo kojoj proceni, ovo je ozbiljan i dugogodišnji socijalni problem koji treba rešiti“, navodi se u izveštaju i dodaje da postoje dokazi da se zlostavljanje nastavlja i danas.
Izveštaj dolazi posle privatnih i javnih saslušanja na kojima su preživeli hrabro iznosili mučna svedočenja o fizičkom i seksualnom zlostavljanju.
„Više nisam želeo da živim“
Jedan od preživelih, Maor, Piter, ispričao u istrazi da se automobilom odvezao do litice kako bi se ubio i tako izbegao dalje zlostavljanje.
„Više nisam želeo da živim. Prešao sam preko i zabio se u ogradu. Da se neko samo zaustavio i pitao zbog čega, nešto bi smislili, ali nisu“, rekao je on.
Katolička crkva u Aotearoi na Novom Zelandu saopštila je da će proučiti izveštaj kako bi naučila da postupa s optužbama i spreči zlostavljanje.
Izveštaj pokazuje da su verovatno najviše stradala autohtona maorska deca, jer su 81 odsto dece zlostavljane u ustanovama upravo Maori. Od ukupnog broja dece koja su smeštena u starateljskim ustanovama 69 odsto su maorska.
Rečeno je da su neke verske ustanove nastojale seksualnim i fizičkim zlostavljanjem da „očiste“ kulturni identitet Maora koji su u starateljskim ustanovama.
Hiljade Maora protestovalo je prošle godine širom Novog Zelanda pozivajući na prekid prakse odvođenja dece iz porodice i smeštanja pod državno starateljstvo. Kritičari te prakse rekli su da je postupak rasistički usmeren protiv Maora i da je nasleđe kolonizacije.
Susedna Australija objavila je nacionalno izvinjenje 2017. godine nakon što je petogodišnja istraga seksualnog zlostavljanja dece otkrila hiljade slučajeva seksualnih prestupa uglavnom počinjenih u verskim i državnim institucijama.
