„Morska senka“ nije nikada zvanično ušla u flotu, ali sudeći prema pisanju medija, inženjeri su primenili neke od tehnologija sa tog projekta na razarače klase „zumvalt“.
Projekat je razvijan u potpunoj tajnosti pre desetak godina u „Lokidovom“ postrojenju u Kaliforniji.
Međutim, bilo je potrebno testirati plovilo na dnevnom svetlu, i zbog toga je ceo program deklasifikovan. Ali osim toga, većina detalja je ostala nepoznata, prenosi RTS.
Ono što se zna je da je brod bio dugačak 48,7 metara, širok 21,3 metra i da je bio težak oko 560 tona.
Svrha je bila istraživanje integracije novih tehnologija u vojne brodove. Među novim tehnologijama je bio i „signature control“, što praktično znači „stelt“.
Kada se pogleda oblik broda, odmah je jasno da je u dizajnu dominantno bilo izbegavanje uočljivosti. Oblik je veoma podseća na avion F-177, još jedan proizvod kompanije „Lokid".
„Ako dodate krila, verovatno biste mogli njime da poletite“, šalili su se mnogi.
Kome treba nevidljivi brod
Magazin „Popjular mehaniks“ analizira zašto je mornarica SAD odlučila da pokuša da napravi nevidljivi brod.
Deo odgovora na to pitanje može se naći u novinskim naslovima iz tog perioda. Radarski navođene rakete, kao što je francuska „eksocet“, pokazale su se veoma efikasnim, i pružale su manjim mornaricama šansu da nanesu štetu velikim i bolje opremljenim snagama.
Mogu da se ispaljuju iz patrolnih brodova, helikoptera ili aviona, a lete skoro supersoničnim brzinama. Pritom, lete veoma nisko, i kada ih uoče radari, obično bude prekasno.
Procenjeno je da ima više od 15.000 projektila te vrste u rukama više od 50 mornarica sveta. To, kako piše „Popjular mehaniks“, tera zapovednike brodova širom sveta da ponekad jednostavno požele da nestanu.
Šta sa tragovima u talasima
„Morska senka“ neodoljivo podseća na F-177, ali „stelt“ tehnologija na moru zahteva mnogo više od redukcije radarskog odraza.
Jednako veliku pretnju za brodove predstavljaju sonari i infracrveni senzori. A čak i kad bi brod mogao da bude potpuno „nevidljiv“, problem predstavlja trag koji ostavlja.
Savremeni radari mogu da otkriju talase koje izazivaju čak i mali brodovi, a američka vojska je verovala da Rusija možda razvija satelitske senzore za nadgledanje okeana.
„Morska senka“ pokušala je taj problem da reši time što je postavljena na dva pontona, koji su nalik torpedima. Osim stabilnosti, to bi omogućavalo brodu da prodire kroz vodenu površinu sa minimalnim tragovima.
Bučnije komponente su bile iznad vode, što ih je činilo teže uočljivim za sonar.
Verovatno su dizel-motori bili iznad vode, a svaki ponton sadržao je po jedan električni motor.
Visoki troškovi i komplikovana proizvodnja
Ono što je loše – sve te tehnologije imale su visoku cenu.
„Morska senka“ je bio „stelt“ brod, ali veoma težak za proizvodnju, nesposoban za veće brzine i bez mogućnosti da nosi teško naoružanje.
Zbog toga se veruje da je njegova namena prvenstveno bila istraživanje stelt mogućnosti koje su kasnije primenjene na druge brodove.
Uz pomoć tog projekta redukovan je radarski odraz određenih razarača.
Međutim, svi ti brodovi se opisuju kao „manje uočljivi“, a ne kao potpuno stelt plovila.
Kritičari su takođe navodili da uz pomoć nuklearnih podmornica mornarica već može da deluje neopaženo u moru, ali stelt brod bi imao najmanje dve prednosti.
Prvo, mogao bi da bude korišćen za protivvazdušnu odbranu, a drugo – mogao bi da deluje u nekim strateški važnim područjima koja su zbog manje dubine vode, nedostupna za podmornice, odnosno da se više približe obali.
