Neke arhitekte smatraju da ta vrsta kreativnosti ne predstavlja nikakvu umetnost, međutim, Sergej ne misli tako. Po njegovom mišljenju, narodna tradicija je važan deo ruske stvarnosti i skladište ideja za arhitekte.
View this post on Instagram
Projekat „narodnih ruskih kuća“ pojavio se u februaru 2017. godine. Sergej, koji je na čelu biroa „Atelier“, išao je na gradilišta izvan grada kako bi vršio nadzor. Počeo je da slika neobične kuće u Moskvi, Tveru, Rjazanju, Vladimiru i drugim regionima i da postavlja fotografije na društvene mreže.
View this post on Instagram
„Kada sam putovao i video kako ljudi pokušavaju da ukrase svoje domove na nestandardan način, počeo sam da primećujem da je u nekim slučajevima način na koji to čine vrlo sličan onome kako bi to učinili profesionalci koji se pretvaraju da nisu profesionalci. Činilo mi se da je ovo veoma zanimljiv teren za istraživanje“, kaže Sergej.
„U zemlji imamo prilično jedinstvenu situaciju, jer praktično ne postoje regulatorna ograničenja za privatnu izgradnju. Ako uzmete kao primer neki mali evropski grad tamo je sve regulisano. Odsustvo takve regulacije u Rusiji omogućava samoizražavanje ljudi koji su možda čak i daleko od arhitekture“, navodi Kolčin.
View this post on Instagram
Prema njegovim rečima, slične konstrukcije tradicionalno postoji u siromašnim zemljama. Na Haitiju ljudi grade kuće od kutija. Čak i ljudi koji imaju novac grade kuće bez arhitekte.
View this post on Instagram
Uprkos neobuzdanoj mašti i domišljatosti Rusa na polju privatne izgradnje, ove kuće imaju zajedničke karakteristike. Većina je u takvu akciju krenula zbog potrebe za većim životnim prostorom. Najčešće se pojavljuju neobične konstrukcije kula na kulama i čudni balkoni na šipovima, kao i kolibe ili letnje baštenske kuće sa potkrovljem, koje pravi institut u Rigi „Latkomunprojekt“ od 1986. godine.
View this post on Instagram
Ponekad Sergej uspe i da ponešto sazna o vlasnicima kuća. Na primer, vlasnik je ovu kuću sagradio samostalno na napuštenom zemljištu. Čovek je tamo živeo par godina, a onda je negde nestao.
„Sličnost sa kapelom je slučajna“, naglašava arhitekta.
Prema jednoj verziji, vlasnik takvog „broda“ bio je kapetan podmornice. Kada je otišao u penziju nije mogao to da prihvati i počeo je da gradi kuću u obliku kabine, a „Volgu“ je u znak protesta podigao na krov. Međutim, čovek je ubrzo umro i nije završio projekat, tako da njegova udovica sa mačkom i psom živi u nedovršenoj kući.
View this post on Instagram
„Ljudi koji imaju svetle kuće se najčešće njima ponose. Bilo je slučajeva kada su pronašli fotografiju svoje nedovršene kuću na Instagramu, a zatim su slali nove fotografije“, kaže Sergej.
On objašnjava nezadovoljstvo arhitekata narodnim projektima. Teret odgovornosti pritiska profesionalca, kolege ga mogu osuditi zbog primitivizma i nepoštovanja kanona. Pored toga, morate da ispunite standarde svetske arhitekture da biste stekli priznanje i otišli u istoriju.
View this post on Instagram
Jedan programer nema takav teret, pa njegovo samoizražavanje nije uopšte ograničeno. Pored toga, običan čovek nije toliko upućen u arhitekturu, grubo rečeno „umetnički je ne razmažen“. I upravo zbog nedostatka okvira i šablona sigurno će nešto interesantno stvoriti.
View this post on Instagram
„Ako uzmemo sve što je izgrađeno u Rusiji u 20. veku, onda ćemo, uzimajući u obzir sve nijanse povezane sa sticanjem letnjih vikendica šezdesetih i njihovom kupovinom 90-ih godina, otkriti da je tako predstavljena narodna ruska arhitektura 20. veka. A ne obraćati pažnju na to, smatram da je pogrešno. I tako je u nekom trenutku postalo malo više od pukog posmatranja i odatle smo počeli da crpimo inspiraciju za naše trenutne projekte“, naglašava Sergej.
View this post on Instagram
Arhitekta ne daje optimistične prognoze o budućnosti narodnih projekata. Prema njegovim rečima, sopstvena individualnost se postepeno gubi. U većini slučajeva ljudi ne grade sami, već angažuju građevince. Grade kuće prema tipičnom i „neverovatno dosadnom“ dizajnu, za koji se često ispostavi da je prerađena verzija sovjetskih vikendica 1960-ih.
View this post on Instagram
U svakom slučaju, nije potrebno govoriti o potpunom nestajanju narodnih projekata. Žudnja za kreativnošću, maštanja o kući iz snova i, kao što je često slučaj, nedostatak novca za izgradnju, primoravaju ljude da eksperimentišu sa improvizovanim sredstvima. Rezultat su ili fantastične kolibe koje želite da posmatrate ili nešto tako čudno da jednostavno morate samo slegnuti ramenima. Međutim, to ih nije sprečilo da postanu punopravni simbol Rusije, kao što su ruske breza.