Da li je narodna muzika dobila novi život i da li je rokenrol završio u kafani – pitanja su koje se nameću posle odslušanog novog albuma benda „Moussaka“, nazvanom „Bil Bil“. Na njemu su se našle pesme popularnih folk izvođača obrađene u duhu surfa, zvuka koji je nastao u Americi 50-ih godina, a koji je aktuelan i danas. O tome svedoči i danas prepoznatljivi surf zvuk Tarantinovih „Petparačkih priča“.
Da i naša narodna muzika itekako ima šta da ponudi u ovom žanru , potvrđuju članovi „Moussake“. Gitarista Petar Živić otkriva za Sputnjik kako je za sve „kriva“ jedna kultna televizijska serija.
„Na ideju da spojimo surf i narodnjake došli smo nakon što smo odgledali prvi serijal ’Top liste nadrealista’ koji je između skečeva imao muziku novokomponovanih narodnih melodija. Tada se desio taj ’eureka’ momenat kada smo pomislili kako bi to mnogo dobro zvučalo u surf aranžmanima. Počeli smo da sviramo i shvatili – to je to“, kaže Živić.
Od havajskog do kafanskog surfa
Poseban je fenomen kako je zvuk surfa iz rodne Amerike proputovao svet i danas postao neka vrsta klasike. I kod nas je surf pronašao svoje mesto, doduše skriveno, a naš sagovornik otkriva u čemu je njegova snaga.
„Surf sam upoznao preko grupe ’Beach boys’ i bendova koji su izvodili havajski surf. Želeo sam da sviram muziku koja je imala ’gruv’ zastupljen u muzici pedesetih i šezdesetih. Na osnovu bendova koje sam slušao, na osnovu grupa sa kojima sam svirao, među kojima se nalazi surf-rok trio "Threesome" nastala je „Moussaka“ projekat koji je svojom originalnošću osvojio svoju publiku.“
Neodvojiv deo te originalnosti čine upravo izbor pesama i njihov surf aranžman, a sudeći prema poslednjem EP-u „Bil Bil“, momci iz benda odradili su odličan posao i predstavili nam muziku Hasana Dudića, Zorice Brunclik, Šabana Bajramovića i Šabana Šaulića u drugačijem aranžmanu.
„Kada biramo pesmu, prvo treba svi da je znamo, da se svakome sviđa, da osetimo momenat nostalgije i uzbuđenja iz stomaka i da vidimo da li ona može da se komponuje tako da zvuči surferski u stilu pedesetih i šezdesetih. Čak i kad ne zvuči tako, odsviramo pesmu zato što je mnogo volimo“, priznaje Živić.
I „Marš na Drinu“ u surf maniru
Koju god pesmu da obrađuju, članovi benda su trude da u njoj pronađu izazov i daju joj „novi dah“:
„Mi smo instrumentalni bend, nemamo vokale, tako da deo koji se peva ne možemo da izvedemo. To je upravo najveći izazov – predstaviti emociju koju tekst izaziva kod slušaoca, jet to je dimenzija koju mi ne možemo da ostvarimo. Ali u našoj muzici tekst se čuje, njega prenosi zvuk gitare.“
Za razliku od grupe „Shadows“ koja je svojevremeno obradila naš čuveni „Marš na Drinu“ u surf maniru, grupa „Moussaka“ je izabrala da sa surfom meša narodnjake i pokaže da dobra pesma može imati mnogo života.
„Koncertni nastup i kafansko izvođenje pesama nude isti doživljaj, razlikuju se samo u formi. Celokupna muzika je povezana i nema oštre granice: Ona spaja ljude, a ne razdvaja, predstavlja zabavu, ventil“, zaključuje Živić.
