Partizan se izvukao iz nokdauna – glavu su mu sačuvala tri para rukavica

Možda bi činjenica da neka ekipa ima niz od šest trijumfa bila i veća vest u nekoj drugoj ligi i za neki drugi drugim klubom, ali u srpskom fudbalu i državi Srbiji to ima gotovo nimali značaj.

Razlog tome je činjenica da Crvena zvezda dominira Superligom Srbije još od 2017. godine i Partizanove spektakularno osvojene duple krune.

Ideja evropskog Partizana Sava Miloševića i Milana Đuričića ostala je u glibu domaće najvažnije sporedne stvari, dodatno osakaćene već hroničnim pandemijskim okolnostima i neminovnom finansijskom krizom koja utiče na sve okolnosti u klubu. 

Deluje kao da je Partizan "pre sto godina" igrao pred punim stadionom protiv Mančester junajteda, ali se to desilo, zaista pre samo godinu dana, ali je naredni period bio prepun svega i svačega, što daje mučan utisak i osećaj da sve traje predugo. 

​Promena trenera, potresi u klubu, odijum javnosti, sukobi ličnog, interesnog ili karakternog tipa...

Sve to je igre Partizana stavilo u drugi plan, pa i fakat da je koliko-toliko uspeo da spasi sezonu koja je pretila da se pretvori u onu koja ga je ostavila van dve najbolje ekipe u državi.

Slaba je uteha što je su crno-beli sada u poziciji da se nađu iza večitog rivala, ali se bar pobeđuje - i to na način nesvojstven Partizanu.

U prethodnim godinama su se ljubitelji kluba iz Humske mogli radovati briljantnim golgeterskim predstavama različitih igrača, ubitačan tandem Uroš Đurđević - Leonardo pratio je ubica golmana Rikardo Gomeš, dok je poseban začin svojim blesavim stilom dao Umar Sadik.

Sada nema nikoga od njih, Žan-Klod Bajebek je i dalje nespreman, Filip Holender nije klasičan špic, dok Nikola Štulić tek treba da potvrdi da je zreo za crno-belu „devetku“, iako se čini da ima dobar golgeterski njuh. 

​Sada, Partizan nije u poziciji da igra na gol više, iako mu se nedavno „otvorilo“ protiv TSC iz Bačke Topole te je mogao da broji do četiri pogotka.

Ukupan skor od 36 golova na 17 utakmica je za čak 12 manji od onog koji je sakupila Crvena zvezda, identičan je sa učinkom četvrtoplasiranog Čukaričkog i tek za jedan bolji od broja golova fudbalera Spartaka iz Subotice.

Partizanu glavu iznad vode drži odbrana, toliko kritikovana i sklona kiksevima u godinama koje su za nama.

Nikako to nije elitni skup pojedinaca, nema tu više ljudi kalibra Nikole Milenkovića, standardnog reprezentavca i budućeg njegovog partnera Strahinje Pavlovića, ali su tu igrači koji jednostavno završavaju posao.

Kuriozitet u odnosu na sve prethodne godine je golmanska pozicija, na kojoj je neprikosnoven bio Vladimir Stojković, kapiten i prvi glas u timu.

​Razlog tome su dve okolnosti.

Najpre, Superliga je pred početak sezone uvela kontroverzno pravilo o nužnosti da se u timu u svakom trenutku nađu dva igrača mlađa od 21 godine sa srpskim državljanstvom, što je Partizan, u finalnim nedeljama Miloševićevog boravka u klubu, morao da ispuni kroz ubacivanje nominalno drugog rezervnog golmana Aleksandra Popovića.

Pojavio se na deset uzastopnih utakmica, na dve je primio po tri gola, dolazak trenera Stanojevića je značio i povratak Stojkovića, ali 21-godišnjak može da se pohvali da je na šest od 11 mečeva ostao nesavladan.

​Sekundarno, ali nimalo nevažno, virus korona je kapitena i 16 godina starijeg golmana Stojkovića ograničio na svega četiri meča od momenta povratka u startnu postavu, pa je priliku dobio još jedan njegov kolega.

Nemanja Stevanović je ponovo bio na korak da napusti klub, delovalo je da će ovoga puta doći do konačnog rastanka, ali je ipak odlučio da sačeka šansu.

Momak koji je reputaciju stekao u domaćem prvenstvu nije u Partizanu nikada došao do pozicije da bude prvi izbor, ali je praktično uvek opravdao poverenje.

Četiri puta se našao u timu crno-belih, na tri meča je ostao nesavladan i ukupno je primio svega jedan pogodak - i to od Spartaka, četvrte najefikasnije ekipe lige.

Sve u svemu, Partizan je na 20 utakmica u sezoni promenio tri golmana i na svega sedam je dozvolio rivalima da ubace loptu u mrežu, a sve to je kao rezultat donelo i šest uzastopnih pobeda.

Ipak, porazi su praktično odredile sudbinu Partizana u ovoj sezoni - da juri poziciju drugog i da se pomiri sa činjenicom da će u narednoj sezoni morati da se zadovolji pokušajem da se plasira u treći rang evropskog fudbala, Ligu konferencija.

Vredi istaći da su crno-beli imali tri aktivna golmana u sezoni kada su nastupali u Ligi šampiona, 2003. godine i tada su se liniji smenjivali Ivica Kralj, Radovan Radaković i Đorđe Pantić, koji je tri godine kasnije delio rukavice sa ispodprosečnim kolegama Nikolasom Asprogenisom i Safetom Jahićem.

► „Maradona igra lepo za oko, znaš, ali Rosi je tu rešavao utakmice“

► Bivši golman Zvezde: Maradona — dobar i nesrećan čovek

► Kako izgleda pobediti Real i Barsu? Zna Filip Malbašić i o tome je govorio za Sputnjik