Poziv državama članicama EU koje nisu priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova da to učine stigao je u okviru nacrta izveštaja Evropskog parlamenta o Kosovu. Da podsetimo, samoproglašenu nezavisnost Kosova nisu priznale Grčka, Španija, Rumunija, Slovačka i Kipar.
Pecaju podršku Amerike i pokušavaju da iskoriste situaciju
„Evropski parlament već dugo vremena nema tu političiku snagu koja bi mogla da izgura ove želje. A sa promenom admnistracije u Sjedinjenim Američkim Državama koju očekuju, odlučili su se na ovaj potez, u nadi da će dobiti i jaču podršku iz Vašingtona“, kaže Deđanski.
Ovaj apel iz EP, navodi naš sagovornik, možemo vezati i za činjenicu da evropske institucije ponovo žele da se vrate na političku scenu, i to ne samo na Balkanu, nego i šire. Pa i ovom inicijativom hoće da se nametnu na toj globalnoj areni.
„Faktički, oni žele da u međunarodnoj sferi budu prihvaćeni kao ravnopravni partneri velikih sila. Što je iz sadašnjeg ugla nemoguće, pre svega zbog produbljenih nesuglasica koje postoje i unutar same Unije“, dodaje sagovornik Sputnjika.
Apel EP osuđen na propast
„Nijedna država Evropske unije koja nije priznala Kosovo neće zbog njihovog novog apela promeniti mišljenje, iz prostog razloga jer imaju svoje unutrašnje probleme, kao što je, na primer, slučaj Španije sa Katalonijom. Da ne pominjem kršenje međunardnog prava koje vuče sa sobom priznanje bespravnog secesionizma“, navodi Deđanski.
Inače, ovo nije prvi put da se iz EU čuju glasovi koji smatraju da pet država koje nisu priznale Kosovo, zapravo smetaju daljem procesu dijaloga između Beograda i Prištine, i da zbog toga od njih traže da priznaju Kosovo.
Ograničene moći EP
Evropski parlament je, inače, jedina neposredno birana, parlamentarna institucija EU. Zajedno sa Savetom EU, čini dvodomnu zakonodavnu granu institucija Unije i opisivan je nekada kao jedno od najmoćnijih zakonodavnih tela na svetu. Iako danas nema tu političku snagu.
Parlament i Savet čine najviše zakonodavno telo unutar Unije. Međutim, njihove moći su ograničene na ovlašćenja koja su zemlje članice prenele na Evropsku zajednicu. Stoga, Parlament ima malo uticaja na oblasti politike koje su zemlje članice zadržale.
Za razliku od većine nacionalnih parlamenata, Evropski parlament nema pravo zakonodavne inicijative, i iako je on „prva institucija“ EU (koja se prva navodi u Ugovorima i ima ceremonijalno prvenstvo nad svim moćima na evropskom nivou), Savet ima veće moći u oblastima zakonodavstva). Evropski parlament i Savet EU su u suštini dva doma u dvodomnoj zakonodavnoj grani vlasti u Evropskoj uniji, pri čemu je zakonodavna moć zvanično jednako podeljena između oba doma.
Posredan uticaj
Parlament ima i značajan posredan uticaj, kroz neobavezujuće rezolucije i saslušanja u odborima, kao „sveevropska govornica“ pred hiljadama novinara baziranih u Briselu. Tu je i posredno dejstvo na spoljnu politiku, pošto Parlament mora odobriti sva davanja za razvoj, uključujući i ona van granica Unije. Na primer, podrška za rekonstrukciju posleratnog Iraka, ili podsticaji za zaustavljanje iranskog nuklearnog razvoja moraju biti podržani u Parlamentu. Podrška Evropskog parlamenta je takođe bila neophodna za dogovor o razmeni podataka o putnicima na transatlantskim avionskim linijama sa SAD. Moći Parlamenta su proširivane svakim novim ugovorom EU. Ove moći su prevashodno određivane kroz zakonodavne procedure Unije.
Šest stranaka dve dominantne
Najsnažniji akt EP je regulacija (naredba), akt ili zakon koji je neposredno primenjiv u celosti. Zatim su tu direktive koje obavezuju zemlje članice na određene ciljeve koje moraju ispuniti, što one čine kroz sopstvene zakone i stoga imaju manevarskog prostora u odlučivanju po njima. Odluka je instrument koji je ciljan na konkretnu osobu ili grupu i neposredno je primenjin.
Postoji i dokument koji ne prati uobičajene postupke, naime „pisana objava“, slična „predlogu ranog dana“ u vestimnsterskom sistemu. Ovo je dokument koji predlaže do pet članova Evropskog parlamenta o predmetu koji je unutar aktivnosti Evropske unije i koji služi da pokrene debatu o tom predmetu. Objava se postavlja izvan ulaza u salu za plenarna zasedanja, gde je članovi mogu potpisati, i ukoliko je potpiše većina članova, ona se prosleđuje Predsedniku Parlamenta i objavljuje na plenarnom zasedanju, nakon čega se prosleđuje srugim ustanovama i formalno beleži u zapisnicima.
EP čini šest partija, odnosno kolicija, ali s obzirom da Evropski parlament ne sastavlja vladu u smislu tradicionalnog parlamentarnog sistema, njegova politika se razvila više po linijama konsenzusa nego po linijama partija i koalicija u borbi za vladavinu većine. Zapravo, tokom većeg dela njegovog postojanja, Parlamentom je dominirala velika koalicija Narodnjačke i Socijalističke partije.
