Dragana Cvijić za Sputnjik: Svi jedva čekaju da gaze Srbiju, a mi im to dozvoljavamo

Nacionalni tim Srbije je uspeo da savlada aktuelnog šampiona, Holandiju, poražen je u duelu sa Mađarskom, svega dan kasnije, a potom je u meču za plasman u drugu fazu minimalnim rezultatom poražen od Hrvatske.

Rukometašica rumunskog Bukurešta je morala da propusti ovu reprezentativnu akciju, povreda kolena je bila jača od njene želje da ponovo obuče dres Srbije, u kom je 2013. godine osvojila srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu.

Sve što se dešavalo u Danskoj je pratila iz Beograda, gde radi na oporavku, sa željom da bude spremna za kvalifikacije za Olimpijske igre koje su na programu u martu sledeće godine.

„Super sam, prezadovoljna sam oporavkom. Povredila sam hrskavicu, imala sam operaciju u avgustu, ali mi je koleno i dalje oticalo. Nije bio dobro to što je urađeno prvi put, dva i po meseca sam igrala sa bolovima i posle mi je doktor u Danskoj rekao da ponovo mora da se uradi operacija. Pauziraću do marta, bilo je neizbežno“, navela je Cvijićeva za Sputnjik.

Oporavak je pao u drugi plan tokom utorka, dana kada je Srbija poražena od Hrvatske i kada je čekala ishod utakmice između Mađarske i Holandije, nadajući se da će Mađarice ostvariti pozitivan rezultat i pogurati ih ka drugoj fazi.

To se nije dogodilo...

„Najgore je kad zavisite od drugih, onda ste već praktično ispali. Imale smo sve u svojim rukama, dobro smo otvorile turnir, ali na kraju ta tri dana koje su devojke provele u sobama su se odrazile, kao i to što se igralo dan za dan“.

Dan za dan... Odlukom organizatora takmičenja odložena je prva utakmica srpskog tima protiv Holandije, ekipa je prebačena u karantin, a sve zbog dva pozitivna testa na virus korona u srpskoj ekipi.

Pobeda nad Holandijom je bio vanserijski uspeh, ali je svega dan kasnije Srbija morala na megdan Mađarskoj.

„U drugoj utakmici smo bile toliko blede, nismo bile mi. Ekipa je bila pod velikim stresom, svaki dan su imale testiranje na virus, pa zatvaranje, pa priču o tome da hoće da nas izbace sa takmičenja. Koliko god se profesionalni sportisti suočavaju sa stresovima, generalno, svako ima neki svoj ritual pred utakmicu da uđe u nju i da se fokusira samo na to, ovoga puta su devojke morale da misle na milion stvari. Teško je ljudima koji nisu u sportu da to shvate i da im se objasni. Koliko god da si fizički spreman ti ne možeš ni da treniraš punom snagom dan za dan, a ne da igraš tako teške utakmice. Te stvari su vrlo pipave. Možda je i bolje što se ovo sve ovako desilo, sada čekamo mart i šansu da se plasiramo na Olimpijske igre. Ja pozitivno gledam na to“.

Srbija je imala sve u svojim rukama, ali nije uspela da stigne ni do boda u duelu sa Hrvatskom.

„Hrvatska... Svaka im čast na onome što su uradile, smatram da smo bolja reprezentacija od njih i da bismo pobedile da je sve bilo normalno... Imamo pet razlike pa gubimo pet razlike zbog dekocentracije, umora... To sve stiže...“

Veliki, veliki uticaj na stanje u timu imala je teška povreda najbolje igračice tima, Andree Lekić, u prvom meču protiv Holandije.

„Andreina povreda je ostavila trag na ekipi, bez obzira što se pobedila utakmica protiv Holandije, to je velika trauma. Ja nisam spavala te noći, a mogu misliti kako su se one osećale i šta im je sve prolazilo kroz glavu, koliko god da ste mentalno jaki“.

„Zatvaranje cele ekipe na tri dana – glupost“

Okolnosti su, podvlači Cvijićeva, bile daleko od onih na koje se naviklo, a pojedine okolnosti niko nije očekivao.

„Znalo se da će biti testiranje svakog dana, samo nisam očekivala da će ekipu zatvoriti u sobe zbog toga što je neko iz tima pozitivan na testu. To je glupost, zatvarati sve na tri dana... Andrea i sve one su praktično iz kreveta otišle na utakmicu, koliko god da se rade preventivne vežbe, to nije dovoljno za utakmicu takvog intenziteta gde hoćeš da prevaziđeš sebe, da pobediš svetskog šampiona. U tim utakmicama ne možeš da se štediš“.

Sportisti su znali, Cvijićeva je znala – tri dana mirovanja i „bacanje u vatru“ mogu da izazovu katastrofalne posledice.

„Pričala sam tog dana sa fizioterapeutom, govorila sam samo da se neko ne povredi jer su te okolnosti idealne za povredu. I povredi se žena... Ceo taj dan sam pričala o tetivama, o tome kako je to najteža povreda u sportu i to se desi... To nije moglo da se spreči, koliko god da je ona radila preventivu u sobi. Zalomilo se na Andrei, jako mi je žao zbog toga i opet ćemo morati bez nje u kvalifikacije. Moramo da se kvalifikujemo na Olimpijske igre, ja ne želim da se srpski rukomet ugasi posle marta. To mi je jedino u glavi, da budem spremna za to i da probamo da odemo na Olimpijske igre“.

„Pošalješ ekipu dan pred prvenstvo? Ni najgorem neprijatelju“

Za razliku od naše sagovornice, ostale reprezentativke još nisu uspele da usmere misli na dalje izazove.

„Teško im je palo sve, uvek hoćeš da budeš na maksimumu, grupa je bila lakša nego dosad, ukrštanje sa drugim grupama bi nam išlo na ruku, sa svima je moglo da se igra, ali odavno nismo završili takmičenje u prvoj fazi...“

Cvijićeva ukazuje i na to da celokupan rezultat na Evropskom prvenstvu ne sme da ide na samo na dušu rukometašica i stručnog štaba.

„Pričala sam sa njima, ja da sam bila tu i da sam se pitala, ja bih povukla reprezentaciju sa prvenstva, ali smo mi navikli da nas svi gaze. Mi smo se tako postavili, u takvu poziciju da ne odlučujemo ni o čemu. Ne vidim zašto jer svi jedva čekaju samo Srbiju da gaze, a mi to dozvoljavamo. Žao mi je igračica, to je jedino što vredi u Rukometnom savezu Srbije. Bila sam u sličnim situacijama, mi se borimo sa mnogo više stvari nego što se vidi na televizijskim ekranima, ne samo na utakmicama, nego i van terena. Mi se ubijamo da nešto dobijamo, a eventualne pobede proslavljaju neki drugi... Da pošalješ ekipu na prvenstvo dan pred početak, pa to ne bi uradio ni najgorem neprijatelju... Da sam bila tamo, poludela bih zbog toga. Ceo proces je loše urađen, trebalo je tri, četiri dana ranije da se ode u Dansku, da se obave testiranja, pa i taj karantin, a sve što se desilo na kraju je sramota. Da bismo i mi bili pravi, sve van terena mora da bude sređeno“.

„Sramota je za Savez da su to dozvolili“

Popularna Cvija ističe da je sve svoje misli i snage usmerila na kvalifikacije za Olimpijske igre, ali ukazuje i da generalna priprema za celokupan proces nije prošla onako kako bi trebalo, na organizacionom nivou.

„Biće jako teško, igraćemo u Mađarskoj, pred njihovom publikom, ako bude publike uopšte, ali je možda i bolje da ne bude. Opet ćemo se boriti i protiv drugih stvari, imali smo priliku da budemo domaćini tog turnira, zašto smo propustili to, ko je napravio grešku... Sramota je za ljude u Savezu da su to propustili, ali ja stvarno želim da se mi plasiramo na Olimpijske igre, poginućemo za to. Meni su ciljevi Olimpijske igre i fajnal-for Lige šampiona, zbog toga sam se i operisala, da bih bila potpuno spremna za sve to“, zaključila je Cvijićeva za Sputnjik.

► Inat, borba i karakter – srpske heroine su same protiv svih

► Srpska rukometašica besna zbog izjave Danca: Srbi nisu varalice! /video/

► Šok za Srbiju – Andrea Lekić doživela tešku povredu /foto, video/