Podaci su objavljeni u časopisu Materials Letters.
Prozirne elektrode predstavljaju grupu materijala koji su traženi u savremenoj tehnologiji, a koji istovremeno imaju dobru električnu provodljivost i prozračnost. Ova svojstva najčešće poseduju oksidi metala.
Oksid indijuma sa kalajem (ITO), koji pripada ovoj grupi, prema rečima naučnika sa univerziteta „MIFI“, jedan je od ključnih materijala savremene elektronske industrije. Danas gotovo nijedan računar, pametni telefon ili televizor ne može da radi bez njega, a pored toga, on je jako tražen u fotonaponskim sistemima — u proizvodnji solarnih panela.
Naučnici su objasnili da za primenu u elektronskim uređajima, ITO često treba podvrgnuti složenoj toplotnoj obradi na 400 stepeni Celzijusa u atmosferi kiseonika ili azota, što rezultira degradacijom strukturnih, optičkih i električnih svojstava materijala. Novi metod obrade ITO, koji su predložili naučnici sa univerziteta „MIFI“, omogućava da se to potpuno izbegne.
„Obrada tradicionalnom metodom dovodi do smanjenja pokretljivosti elektrona za više od dva puta, a električni otpor materijala se takođe udvostručuje. Ovo je ozbiljan pad svojstava, koji narušava funkcionalnost ovog vrednog materijala i, shodno tome, ciljanog uređaja. Mi smo otkrili da topotna obrada u atmosferi ugljen-dioksida na 400 stepeni Celzijusa praktično ne uzrokuje degradaciju svojstava ITO“, rekao je profesor na Katedri za fizičke probleme nauke o materijalima na univerzitetu „MIFI“ Smagul Karažanov.
Prema rečima naučnika, potreba za upotrebom indijuma se povećava, ali su njegove rezerve vrlo ograničene, a cena je vrlo visoka. Rezultati koje su dobili specijalisti Naučnog istraživačkog nuklearnog univerziteta „MIFI“ pomoći će da se razvije ekonomičnija i efikasnija strategija za upotrebu ITO u savremenoj industriji.
Istraživanja su sprovedena zajedno sa specijalistima sa Univerziteta Maduraj Kamaradž (Indija) i Univerziteta Oslo (Norveška). U budućnosti naučnici planiraju detaljno da prouče fizičko-hemijski mehanizam termičke obrade ITO u ugljen-dioksidu, kao i da razviju brojne elektronske elemente na osnovu nove metode.
Pročitajte još: