Kakve su perspektive za razvoj ove oblasti na ruskim univerzitetima? Šta su ruski naučnici već postigli?
Naučnici sa Prvog moskovskog državnog medicinskog univerziteta „Sečenov“ uspeli su da ubrzaju zarastanje kožnih rana uz pomoć fotodinamičke terapije koristeći fotoditazin u kombinaciji sa pluronikom F127 i hitozanom. Rezultati istraživanja su objavljeni u časopisu Journal of Photochemistry and Photobiology B: Biology.
Nova metoda je pokazala izražen antibakterijski efekat i značajno ubrzala zarastanje rana. Sa univerziteta su saopštili da je rešenje koje su predložili naučnici smanjilo mikrobnu kontaminaciju rana za više od 30 puta i ubrzalo regeneraciju, povećavajući debljinu granulacionog tkiva za 6 puta u poređenju sa grupom u kojoj su rane tretirane hlorheksidinom.
Fotosenzibilizator je isporučen u ranu kao deo polimernog kompleksa. Polimeri su delovali kao „baktericidna krema“ koja se borila protiv bakterija i blagotvorno delovala na tkiva, „omekšavajući“ prekomernu upalnu reakciju.
Šef laboratorije za eksperimentalnu morfologiju na univerzitetu „Sečenov“ Anatolij Šehter veruje da se „u budućnosti takvi sastavi mogu nanositi na bazu tkiva i napraviti oblogu za fotodinamičku terapiju, koja bi trebalo da se sprovodi ka prva pomoć za rane i opekotine“.
Medicinski stručnjaci tvrde da nove nespecifične metode lečenja, poput fotodinamičke terapije, u narednim godinama mogu značajno uticati na samu paradigmu lečenja zaraznih bolesti. Pored toga, novi materijal bi, po njihovom mišljenju, trebalo da pruži odgovor na globalni izazov sa kojim se suočava svetski zdravstveni sistem — porast otpornosti mikroorganizama na antibiotike.
Zaista, pokazatelji efikasnosti konzervativne terapije za infekcije i dalje opadaju. S tim u vezi, ruski univerziteti prilagođavaju svoje programe prema odgovarajućim zahtevima zdravstvenih sistema. Na unverzitetu „Sečenov“ uveden je dodatni obrazovni program „Inženjer tkiva“. Najtalentovaniji i najaktivniji studenti koji su uključeni u rad u oviru Naučno-tehnološkog parka biomedicine (visokotehnološki i naučno intezivan međudisciplinski klaster) članovi su Biomedicinskog kluba „Sečenov“. Njegov naučni rad je usmeren na razvoj i primenu novih pristupa formiranju biokompatibilnih matrica-nosača na osnovu savremenih metoda hemijske tehnologije i trodimenzionalne štampe.
Komentarišući razvoj novih antimikrobnih lekova, šef Istraživačke laboratorije za molekularnu genetiku mikroorganizama na Institutu za fundamentalnu medicinu i biologiju univerziteta u Kazanju (KFU) Ajrat Kajumov nazvao je ovo područje zajedničkim globalnim zadatkom.
„Činjenica je da je ogromna većina zaraznih bolesti kod ljudi i životinja povezana sa stvaranjem biofilmova — mikrobnih konzorcijuma, koji su uronjeni u matricu velike molekulske težine koju oni luče, što određuje ekstremnu otpornost bakterija na antibiotike i imunološki sistem organizma. Stvaranje mikrobnih biofilmova na ranama značajno smanjuje efikasnost antimikrobne terapije i značajno usporava proces zarastanja“, objasnio je naučnik.
„Zbog toga su nam potrebni novi antiseptici i sredstva za zarastanje rana“, dodao je on, ističući da je KFU već nekoliko godina usredsređen na ovaj problem. Konkretno, univerzitet radi na stvaranju obloga koje sadrže ficin koji je imobilizovan na hitozinu i antimikrobne preparate.
Pročitajte još:
