Ovo su ključni zaključci istraživanja „Život mladih u Srbiji: Uticaj kovid 19 pandemije“, koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) uz podršku misije OEBS-a.
U istraživanju je učestvovalo 1.103 osobe starosti od 15 do 30 godina, a organizovane su četiri različite fokus grupe sa ciljem da se mapiraju sve teme koje su obrađivane u istraživanju.
Uticaj kovid 19 pandemije na mlade
„Naš cilj je da se mapiraju položaj i potrebe mladih u kontekstu kovid pandemije, na koji način su provodili vreme, kako je teklo njihovo obrazovanje i rad, da li su volontirali, da li su imali poverenje u institucije... Jedan od ciljeva istraživanja jeste da ponudi i konkretne preporuke“, kaže za Sputnjik programska asistentkinja KOMS-a, Anja Jokić.
Ovo istraživanje je pokazalo da su se mladi u Beogradu i području Vojvodine značajno više plašili za posao od mladih u ostalim regionima. U toku vanrednog stanja 33 odsto njih osećao je strah od gubitka zaposlenja, a taj broj se smanjio za svega dva odsto nakon završetka vanrednog stanja, pokazali su podaci.
Strah od gubitka posla
„Najveći broj mladih je zapravo strahovao za svoje zaposlenje. Veliki deo njih je i ostao bez posla, nekih 12 posto. Neki su ostali bez posla, pa su vraćeni, neki su radili u smanjenom obimu, i sve je to uticalo da se oni osećaju nesigurno. Za taj deo je preporuka da se razvijaju određeni mehanizmi koji bi mlade zaštitili na tržištu, koji bi sprečili rad na crno, koji bi ojačali njihove ugovore. Takođe je preporuka kada se donose privredne i finansijske mere da se uvaži ta perspektiva mladih i negde ovakva istraživanja mogu da ponude da se takve preporuke donesu“, kaže Jokićeva.
Naša sagovornica ističe da su mladi koji su učestvovali u ovom istraživanju, koje je trajalo od avgusta do oktobra, najvećim delom bili nezadovoljni obrazovanjem, odnosno onlajn nastavom. Više su bili nezadovoljni studenti nego srednjoškolci.
„Tu je preporuka da se dodatno radi na daljem planu obrazovanja i tome na koji način je potrebno da se ono digitalizuje i da se mora voditi računa o ranjivim grupama, tome da li imaju dovoljno digitalnih alata da prate obrazovanje, kao i da li su profesori dovoljno pripremljeni i da li imaju znanja da svoj rad obavljaju kroz onlajn kanale. Bitan je podatak da oko 26 posto mladih nisu imali onlajn nastavu, to su uglavnom mladi iz nekih manjih sredina, tako da te grupe koje bi inače bile najugroženije dodatno su bile ugrožene i nisu mogle da ostvare pravo na obrazovanje“, tvrdi naša sagovornica.
Loš uticaj po mentalno zdravlje
Podaci pokazuju da se čak 71 odsto mladih u Srbiji plaši da ne zarazi članove porodice, a tek trećina se plaši za sebe. Četvrtina strahuje da će dospeti u bolnicu, a najmanje se plaše smrti.
„Sve to u kombinaciji uticalo je loše na njihovo mentalno zdravlje. Tako da su često osećali i anksioznost i strah, beznađe i depresiju“, ukazuje naša sagovornica.
Tokom vanrednog stanja 49,1 odsto mladih u potpunosti je poštovalo sve mere. Mere su više poštovale mlade žene nego muškarci.
„Veliki broj njih smatrao je, ipak, da su mere bile prestroge, pogotovo u toku vanrednog stanja“, ističe Jokićeva.
Razmišljanja o odlasku iz zemlje
Zabrinjavajući podaci ovog istraživanja pokazuju da 27 odsto mladih aktivno planira da se odseli iz Srbije. Otprilike isto toliko njih je izjavilo da to ne želi, ali čak 46 odsto mladih izjavilo je da iako trenutno ne planira odlazak, o tome razmišlja.
Šta kažu mladi
Do sličnih odgovora došao je i Sputnjik u razgovoru sa mladima.
Stefan Nikolić (25), student mastera informacionih tehnologija, tvrdi da je na početku pandemije bio u izuzetnom strahu i da je stalno pratio medijska izveštavanja o situaciji u Srbiji i virusu korona. Taj strah se u međuvremenu smanjio, ali ga uznemirava kada čuje da je neko od poznanika primljen u bolnicu:
„Pre svega su u pitanju roditelji mojih drugova, i to mi je ulivalo neku paniku. Ali pomirio sam se sa činjenicom da ma koliko se štitili možemo da obolimo. Strah me je samo za roditelje i starije ljude, jer su oni najugroženiji. Mere svakako poštujem od samog početka, ali poštovali su ih i moji prijatelji pa su oboleli“.
Onlajn nastava nezadovoljavajuća, ali neophodna
Kako nam kaže, on je imao sreće da se pred kraj studija zaposli u jednoj IT kompaniji i da dobije ugovor za stalno, tako da se nije plašio za svoje radno mesto. Dok, nekolicina njegovih prijatelja nije bila te sreće, pa su ostali bez posla.
Ivana Marić (29), diplomirani učitelj, bila je zaposlena na zameni u školi pre izbijanja krize, i pre nego što je postala mama. Kako nam kaže, uskoro joj ističe porodiljsko bolovanje i nije optimistična po pitanju povratka u školu:
„Ugovor će mi najverovatnije biti raskinut jer se koleginica koju sam menjala vratila u školu, osim ako ne otvore boravak za decu, pa me tamo prebace. To se najverovatnije neće desiti...“.
Najviše poverenja u zdravstvene radnike
I Ivana je na početku pandemije bila uplašena, pre svega za svoju bebu i ukućane, ali i za sebe.
„Kako je vreme odmicalo strah se smanjivao, ali opreznost i poštovanje mera ne. Nekako sam se svikla sa ovim virusom, i često razmišljam kako ću prestati da nosim maske kad sve ovo prođe, sigurno će mi trebati vremena da se vratim u normalu. Od samog početka sam se pridržavala svih mera, maske u zatvorenom sam nosila i kada je bilo manje od sto zaraženih, a nosim ih i sada“, kaže ona.
Marićeva ukazuje da najviše veruje lekarima jer joj je sestra medicinski radnik i po njoj zna koliko je zdravstvenim radnicima u ovim okolnostima teško i koliko su posvećeni svom poslu.
Ona nema formiran stav po pitanju vakcine protiv korone, jer nije razmišljala o tome pošto ne spada u ugroženu kategoriju. Ali podržava vakcinaciju ukoliko se ustanovi da je vakcina bezbedna i efikasna.
Pročitajte još:
