Heroj svetske reputacije
Janko Nilović je kompozitor, aranžer, dirigent, perkusionista, pevač i producent, toliko bogate muzičke karijere da albume autorske muzike više ne može ni da izbroji. Stvarao je autorsku muziku, kompozicije za pozorišne predstave, za filmove, TV reklame, muzicirao melodije u rasponu od klasike, preko džeza, fanka, soula pa čak i hip hopa. Sarađivao je sa hip hop producentima kao što su Dr. Dre i Jay-Z, svirao sa Polom Gofrijem iz sastava Morcheeba i osvojio jednog Gremija.
Rođen je 1941. godine u Istanbulu od oca Prenca Nilovića, Crnogorca i majke Katine, Grkinje, da bi u Francusku otišao sa nepunih devetnaest. Beogradska publika imala je prilike da uživa u njegovoj magiji na festivalu BELEF pre više od 10 godina, nastupom koji pamtimo podjednako živo kao i umetnik.
Janko Nilović danas ima 80 godina, ali stvara muziku kao da ima dvadeset.
Njegov poslednji album „Maze of Sounds“ nastao u saradnji sa ruskim sastavom „The Soul Surfers“ pojednako je kvalitetan, raskošan, lagan kao i prethodna njegova ostvarenja. Njegov klavir savršeno se spaja sa fanki ritmovima i hipnotičnim naletima u san, u muziku koja ima dušu.
Tužna je pomisao da mnogo ljudi kod nas ne zna za ovog umetnika, ali je sigurno čulo njegovu muziku nemajući svest da „to je on“. On nas ipak poznaje veoma dobro - slušao je kako kaže muziku naših srca.
Rodili ste se u Istanbulu, od majke Grkinje i oca Crnogorca. Koliko je muzika Balkana uticala na vaše prve susrete sa muzikom?
I na ceo moj život. Moj otac je rođen u Livarima, odakle potiče porodica Nilović. Odatle je otišao u Bar, a potom se zaposlio u Francuskoj ambasadi u Istanbulu. Ja sam se rodio u Istanbulu kao i moje braće i sestre. Imao sam pet godina kada mi je otac svirao frulu i gusle. Satima sam sedeo i slušao ga kako svira i peva. Bilo je izvanredno. Fantastično. A sve to uticalo je da moja prva autorska muzika naravno bude balkanska.
Kako su izgledali vaši prvi susreti sa džezom?
Upoznao sam muzičare koji su svirali džez i latinsku muziku poput Tita Puentea, Dejva Brubeka ili Kautna Bejzija i profesionalno počeo da sviram klavir sa sedamnaest godina. Ali nikada nisam zaboravio časove klasične muzike. Dobio sam sjajno obrazovanje iz klasične muzike u Istanbulu. Naučio sam da sviram klavir, a prvi koncert klasične muzike priredio sam sa dvadeset godina kada sam izvodio dela Šumana, Šopena...
Tokom karijere snimili ste mnogo albuma koje ste nazivali „Impresije“. Mislim na ploče „Soul Impressions“, „Pop Impressions“, „Vocal Impressionas“ ali i „Balkan Impressions“. Da li je muzika Balkana za vas podjednako važna kao soul, pop ili džez?
Naravno. Tokom karijere napisao sam dosta klasičnih komada za različite instrumente i jedan koncert za trombon. Jedan magazin napisao je recenziju tog albuma i primetio da u njemu ima elemenata džeza, ali i nečega balkanskog. Rekao sam da je to živa istina jer je za mene eklektizam važan. Stravinski je isto radio kada je komponovao „Regtajm“, Klod Debisi takođe. Balkan je u mom srcu.
Nastupali ste u celom svetu, od Amerike do Japana. Ipak, naša publika nije imala toliko prilike da vas sluša. Zašto?
U Beograd sam dolazio sa svojim triom. Željko Kerleta me je pozvao da nastupam na muzičkom festivalu BELEF i taj je nastup bio fantastičan. Moji muzičari iz Francuske su bili toliko oduševljeni da su me zamolili da produžimo boravak u Beogradu. Što se tiče Crne Gore – imam 250 rođaka u Livarima, Ulcinju, od Bara do Herceg Novog. Pišu mi, šalju poruke zbog čega sam veoma srećan, ali nikad nisam nastupao tamo. To je neverovatno. Nastupao sam u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, u celom svetu naravno, ali nikad u Crnoj Gori.
Tokom svoje karijere služili ste se raznim pseudonimima. Bili ste Emiliano Orti, Džoni Montevideo, Alan Blakvel... Zašto?
To nije bila moja odluka. Moj bivši izdavač i producent u Francuskoj smatrao je da svi znaju moje ime. Pisao sam mnogo muzike za reklame, za TV i svugde se moglo čuti ime Janko Nilović. On se plašio da će ljudima to zasmetati i odlučio je da mi promeni ime. Nikada mi se to nije dopadalo.
Kako to da jedan muzičar sam nauči da svira toliko instrumenata, od klavira, bas gitare, oboe, perkusija, čak do saksofona?
Većinu instrumenata sam prestao da svirama i sada sviram samo klavir. Volim i da pevam, međutim, nedavno sam i glas izgubio. Ali obožavam da pevam, naročito džez pesme.
Jay-Z semplovao je jednu vašu numeru koja mu je donela nagradu Gremi. Kako ste vi doživeli uspeh?
On je semplovao moju pesmu za numeru „D.O.A. (Death of Auto-Tune)“ koja je osvojila Gremija. Ja sam bio kompozitor i aranžer te numere. On je samo napisao tekst, ali Gremi je otišao direktno u njegovu kuću.
Stvarali ste toliko različite muzike, eksperimentisali za žanrovima. Da li postoji vrsta muzike koju do sada niste istražili?
Mislim da ne. Nedavno sam završio mjuzikl za Brodvej koji se zove „Soul Vibrations“, a voleo bih i da uradim muziku inspirisanu poezijom Desanke Maksimović, da nađem pevače koji bi pevali na srpskom, engleskom i francuskom. Eto, to je sve. Nema više istraživanja. Šta možemo pronaći? Isprobao sam se u svim vrstama muzike.
Pisali ste i primenjenu muziku, za predstave, filmove, reklame.
Da, a čak sam od autorskih prava kupio kuću. Po ceo dan mogu da čujem svoju muziku. Komponovao sam reklame za proizvode za žene, za decu. Što se tiče filmske muzike, komponovao sam muziku za oko pet filmova.
Vaš poslednji album „Maze of Sounds“ je fantastičan, a većina pesama snimljena je uživo. Kako uspevate da ostanete u formi?
Vi znate da ja sada imam 80 godina? Mnogi moji prijatelji u Francuskoj ne mogu da poveruju koliko godina imam, zato što je moja muzika mlada. Ona je mlada i zato sam i ja mlađi.
Šta muzicirate ovih dana?
Komponujem sve vreme, sviram klavir i radim na projektima širom sveta, a trenutno završavam koncert za klavir i orkestar. Znate, ja sam veoma eklektičan kompozitor. Ako me zamolite da napišem romsku muziku – ja ću je napisati. Ako želite hip hop – i to mogu. Klasika, džez, slovenska muzika, hip hop – volim svaku muziku ako je dobra.
