Iako je Ministarstvo turizma, trgovine i telekomunikacija preporučilo da početak skijaške sezone u Srbiji bude odložen, ona je na Kopaoniku počela prošlog vikenda.
Uprkos svim preporukama i apelima, slike koje su sa najpopularnije srpske planine došle do javnosti obeshrabrujuće su, s obzirom da skijaši u najvećoj meri slalomom zaobilaze i stroge mere koje je propisala država. Znamo i šta struka svakodnevno ponavlja – da se izbegavaju gužve, okupljanja, a da se maksimalno poštuju sve preporuke.
Ako je negde lako sprovesti mere, to su skijališta, rekao je direktor Skijališta Srbije Dejan Ćika za srpske medije – sve radnje obavljaju se na otvorenom, a uz to, skijaši su već zaštićeni, s obzirom na opremu koju imaju.
Sama dužina skija tera skijaše da drže određenu distancu. Slike gužvi koje su putem medija šokirale javnost nastale su, kako je Ćika objasnio, na samom početku, a kasnije su redari formirali redove. Redari će i ubuduće održavati red i voditi računa da se skijaši pridržavaju preporučenih mera.
Ski sezona u Srbiji uveliko traje i pored mera
Epidemiološka situacija nije nimalo ružičasta, ali kada će turistička industrija ostvariti zaradu ako ne sada, pita se glavni urednik „Turističke prizme“ Đorđe Mihajlović.
„Pričamo o zimskoj sezoni koja je na srpskim planinama veoma kratka – ona maksimalno traje 40 do 45 dana i ako je pomerite za iza novogodišnjih praznika, biće skraćena na polovinu, na svega 20 ili 25 dana, što je ekonomski neodrživo“, smatra on.
Skijališta na Kopaoniku i na Jahorini otvorena su, prema rečima našeg sagovornika, uz maksimalno poštovanje svih preporuka kriznih štabova i medicinske struke. Ako je tako, onda je sve ostalo na ličnoj odgovornosti. Govori se o zatvaranju tržnih centara, ali smo na „Crni petak“ bili svedoci gužvi u njima, Skijališta Srbije prepolovila su broj skijaša u gondolama – sa maksimalnih šest na tri ili sa četiri na dva.
„Ako neko dođe na svež vazduh na 1300 ili 1500 metara nadmorske visine, ne vidim razlog zašto bi se ljudi plašili. I ne bi trebalo da se plaše, jer gde bi mogli da dišu ako ne na takvim otvorenim prostorima, uz, naravno poštovanje mera. Ne vidim da će neko brže sesti na sedašnicu ukoliko ne bude držao razmak od dva metra“, kaže Mihajlović.
Naš sagovornik gužve ispred žičara upoređuje sa gužvama na stajalištima gradskog prevoza – kao što nećete brže ući u autobus ako se gurate ispred autobusa, isto tako nećete brže ući u žičaru koja vas vodi na vrh ski staze.
„Sedašnice imaju svoj kapacitet. Zna se kako se ulazi – po dva ili po tri, u zavisnosti da li su četvorosedi ili šestosedi. U svakom slučaju, ako se razmaknete na dva, tri metra iza onoga ko je ispred vas, nećete propustiti ni jednu stolicu koja će otići gore“, objašnjava Mihajlović.
Evropa bez jedinstvenog odgovora
U Evropi, otvaranje zimske sezone pretvorilo se u ozbiljno političko pitanje – umesto „harmoničnog odgovora“, za čim je zažalio francuski premijer Žak Kasteks, države su same odlučivale hoće li otvoriti skijališta ili ne. Austrija i Švajcarska tako su se odlučile za otvaranje, dok su Italija, Francuska i Nemačka odlučile da skijališta ostanu zatvorena ili da uvedu značajna ograničenja.
Skijališta u Alpima smatraju se prvim žarištem koronavirusa na našem kontinentu, jer su se upravo tu pojavili prvi klasteri zaraze, koje su turisti po povratku u svoje zemlje kasnije proširili.
Austrija svoja skijališta otvara 24. decembra, uprkos javnim pritiscima nemačke kancelarke Angele Merkel, za domaće goste, dok će putovanja Austrijanaca u inostranstvo, prema rečima kancelara Sebasijana Kurca, biti obeshrabrivana. Putnici iz inostranstva moraju da uđu u karantin na 10 dana, ali taj period mogu da skrate negativnim testom na koronavirus nakon pet dana. Hoteli i restorani ostaće zatvoreni do 7. januara.
Francuska će skijališta otvoriti za domaće goste, ali će žičare ostati zatvorene, što će, prema mišljenju zvaničnika, ograničiti broj posetilaca i obezbediti da povređeni na skijanju ne zauzimaju preko potrebne bolničke krevete. Lokalne vlasti ovlašćene su da testiraju one koji su zimski odmor provodili u inostranstvu i da ih zadrže u karantinu u dužini od sedam dana.
Pročitajte još:
- Bitka u EU prelazi na skijališta: Berlin traži hitno zatvaranje, države se opiru
- Samo jedno pogrešno skretanje na Velikom kršu - siguran put na naslovne strane
- „Letnji sneg” po vrućini /video/
- Živa trobojka: Skijanje u čast praznika /video/
- Na Dalekom istoku se uči nova vrsta ekstremnog sporta — skidžoring /video/
