To za Sputnjik kaže izvršni sekretar Granskog sindikata „Nezavisnost“, Nebojša Pejčinović.
Zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, donet 2014. godine kao jedna od mera za saniranje javnih finansija, doveo je do toga da smo u zdravstvu, školstvu i ostalim javnim sistemima ostali na oko 460.000 stalno zaposlenih ili onih na odrećeno vreme.
U odnosu na broj stanovnika, privredni rast i ostale kriterijume, po rečima Pejčinovića, to je manje zaposlenih u javnoj upravi na hiljadu stanovnika nego što je to prosek u Evropi.
Za efikasnu javnu upravu trebaće nam još vremena
Pandemija koronavirusa koja je obeležila ovu godinu sigurno je bila jedan od razloga što nije došlo do ukidanja zakona o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, što je kao izvesno pre godinu dana najavila premijerka Ana Brnabić.
Prema najnovijem predlogu izmena i dopuna zakona o budžetskom sistemu, od 1. januara iduće godine institucije javne uprave će moći da zaposle do 70 odsto od broja zaposlenih koji su iz nje otišli u prethodnoj godini i o tome će same odlučivati, a ne kao do sada posebna vladina komisija.
Pejčinović za Sputnjik podseća da ograničenja u zapošljavanju u javnom sektoru praktično traju od 2009. godine od kada je, pa do donošenja zakona, svake godine vladinom uredbom bilo propisan maksimalan broj zaposlenih u svakoj od institucija.
„Danas smo došli u situaciju da moramo maksimalno da posvetimo pažnju ne samo zdravstvenim radnicima, nego svim drugim koji su deficitarni. Sličan problem kao što je u zdravstvu mi smo jedno vreme imali i u oblasti odbrane. Nama su školovani oficiri posle par godina u službi napuštali posao i odlazili da na zapadu rade neke sasvim druge poslove“, kaže naš sagovornik.
Svuda manjak kadra
Sličan je problem u zatvorskom sitemu gde je procenat osuđenika u odnosu na broj zaposlenih u zatvorima daleko iznad proseka u zemljama okruženja i u EU.
I pravosuđe se nosi sa istim problemom, a danas se zakazuju ročišta za 2022. godinu, jer su sudovi zatrpani predmetima. Poslednji javni konkurs za primanje sudijskih i tužilačkih pripravnika bio je 2017, navode u Ministarstvu pravde.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević je prošle godine kao problem označio nedostatak mladih sudija. Prosečna starost sudije u zemlji je 54 godine i tek nekoliko ih ima oko 30 godina.
„Do 2018. godine, u Geodetskom zavodu koji je najočitiji primer, imali smo manjak od 25 odsto zaposlenih u odnosu na važeću sistematizaciju. I danas kada smo se suočili sa situacijom da imamo ogroman broj nerešenih predmeta koje nema ko da obradi, pa i ako je sada popunjenost blizu broja predvićenog sistematizacijom u 2018. godini, to je još nedovoljno da bi bilo obrađeno sve ono što je zaostalo“, ukazao je Pejčinović.
Potrebne pare, ali moguć balans
Da bi sve to moglo da funkcioniše, to košta, ne spori naš sagovornik, ali nije pesimista.
„Mi verujemo da će se u narednom periodu naći model i način da bismo došli do poboljšanja i da se obezbede određena serdstva. Naravno, kada ovako nešto kažemo mi iz sindikata onda ćete čuti i kontraargumente ljudi koji predstavljaju poslodavce, posebno onih koji dolaze iz međunarodnih asocijacija, poput Saveta stranih investitora, Američke privredne komore, koji ističu da poslovanje ne može da obezbedi toliko para koliko je neophodno da bi bilo zadovoljeno to na šta mi ukazujemo“, kaže on.
Po mišljenju Pejčinovića, ozbiljna država i vlada mogu da nađu balans idući korak po korak.
„Ništa odjednom, ništa naglo, već da u narednih pet-šest godina dođemo do onog sistema koji garantuje da imamo i efikasnu i za naše prilike dobro plaćenu upravu koja će vrlo profesionalno da obavlja sve svoje poslove, uključujući tu i ono što je sada najvažnije, a to je sistem zdravstvene zaštite i obrazovanja kao jednog od osnovnih garanta i stubova društva koje želimo da se razvija“, kaže on.
Povremeno i privremeno radi i 20.000 ljudi
Na pitanje koliko bi ljudi u narednoj godini moglo da dobije stalni posao on ukazuje na situaciju gde su neki organi i ranije imali mogućnost da zapošljavaju i raspisani su bili konkursi i primili su kadar, ali da nisu poštovali očekivanja.
„U ovom trenutku u Republici Srbiji u javnoj upravi, procena je da postoji jedna značajan broj između 15 i 20 hiljada ljudi koji su angažovani putem ugovora o privremenim i povremenim poslovima, uključujući tu i javna komunalna preduzeća pošto se i ona finansiraju iz budžeta. U tom segmentu Zakon o radu se krši nemilice. On jasno definiše da na privremenim i povremenim poslovima čovek može da bude angažovan najviše 120 dana, a imamo situaciju da u javnoj upravi u važnim institucijama ljudi rade po 10 godina po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima obavljajući čak i poslove upravnog postupka, “ skrenuo je pažnju sagovornik Sputnjika.
