Predsedavajući Odbora, kongresmen Eliot Engel, poznati albanski lobista, na početku je istakao da je Kosovo nezavisna država već više od decenije i mnogo zemalja, među kojima je SAD, je priznalo tu nezavisnost.
„Vreme je da Srbija krene dalje i prizna nezavisnost Kosova jer blokiranje pristupa Kosova svetskim organizacijama samo usporava proces pristupa Srbije Evropskoj uniji“, kazao je on.
Engel je izrazio nadu da će administracija Džoa Bajdena uspostaviti odlične odnose sa Kosovom uprkos ponašanju njenog većeg suseda (Srbija).
„Srbija ne može da sedi na dve stolice. Prema izveštajima koje imamo ona nabavlja oružje od Rusije i održava vojne vežbe sa njima. S druge strane, teži ulasku u Evropsku uniju“, naglasio je i potom dodao da kosovski Albanci izuzetno cene ono što je Amerika učinila za njih što, kkao je naveo, pokazuju time što svakog Amerikanca koji ode na Kosovo tretiraju kao „kralja“.
Nekadašnja američka državna sekretarka Madlen Olbrajt izjavila je da je Balkan velika tema za spoljnu politiku Amerike.
„Verujem da su u prošlosti Amerika i njeni savetnici učinili pravu stvar i na Kosovu i u BiH. Bajden je lično učestvovao u rešavanju balkanskih pitanja u prošlosti. Danas je Balkan mirniji nego pre 25 godina. Zemlje se nisu dezintegrisale“, rekla je na početku izlaganja.
„Rusija i Kina ponovo jačaju uticaj na Balkanu, posebno u Srbiji. Amerika u trenutku pandemije može mnogo da pomogne zajedno sa EU. Administracija Bajdena mora da ima jasnu strategiju“, istakla je ona.
Ta strategija bi trebalo da ima tri dela – blisku saradnju SAD i EU, jer države Zapadnog Balkana žele članstvo u Uniji, zatim obračun sa korupcijom koja značajno šteti političkim institucijama i urušava vladavinu prava u regionu i najzad, zemlje regiona moraju jačati ekonomsku saradnju sa EU i Amerikom, kao i unutar samog regiona, navela je ona plan. Strategija treba da pomaže pojedinačnim državama u reformama i da ih nagradi, ali i da se izvrši pritisak na one koje to ne čine.
Kao glavni cilj istakla je da Kosovo mora da ima kompletnu nezavisnost,a da BiH ne sme da bude podeljena između interesa tri strane.
Profesor univerziteta „Džon Hopkins“ Danijel Server smatra da SAD i EU moraju zajednički da deluju na Balkanu.
„Dijalog Beograda i Prištine može da pomogne u rešavanju kosovskog problema, ali je potrebno da se umeša SAD i da dođe do obostranog priznanja Srbije i Kosova i razmene ambasadora“, rekao je Server.
U vezi sa BiH, on je izjavio da Dejtonski sporazum nije dovoljan i da sada služi interesima „etničkih pljačkaša“.
Istakao je i da je potrebno udruženo delovanje EU i SAD kako bi se održala celovitost BiH.
„Sve što sam rekao da bi bilo lakše kada bi se Srbije složila sa tim. Bajdenova administracija morala bi da pritisne Srbiju. Kosovo bi trebalo da postane punopravni član UN“, smatra Server.
On dodaje i da SAD moraju da spreče da Rusija naoružava države na Zapadnom Balkanu.
Stručnjak za balkanska pitanja Januš Bugajski rekao je da Bajdenova administracija mora da učini dalji korak u BiH jer Dejtonski sporazum više nije dovoljan.
„Potrebna je konstitutivna i izborna reforma u Bosni i Hercegovini“, kazao je on.
On smatra da Rusija i Kina vide region kao slabu tačku Evropske unije i da SAD mora da se fokusira na sprečavanje uticaja te dve zemlje.
„Mora se stati na put kineskom ekonomskom uticaju, a samim tim i drugim uticajima. Slično treba učiniti i sa ruskim uticajem. Potrebno je jačati demokratske procese, slobodu govora i medija, iskoreniti korupciju...“, naveo je.
Kongresmen Majk Mekol, koji se na kratko uključio u diskusiju, govorio je o „opasnosti“ koju Rusija i Kina predstavljaju na Balkanu, posebno u Srbiji, sumiranu u jednu rečenicu.
„Srbija mora da shvati da Putin i Si Đinping nisu njeni prijatelji“.
