Da li u Moldaviji počinje još jedna sezona ulične politike i unutrašnje nestabilnosti?
Moldavski poljoprivrednici, ogorčeni planovima za povećanje poreza, krenuli su 6. decembra u glavni grad poljoprivrednom tehnikom. Dok su se raspravljali da li da idu u centar ili da sačekaju, za to vreme razišla se masa sa Velikog trga Nacionalne skupštine: tamo je završen miting na kojem je govorila izabrana predsednica Maja Sandu.
Ljudi su tražili ostavku aktuelne vlade Jona Kikua i prevremene izbore, kao i ukidanje zakona koje je parlament nedavno doneo. Sandu je održala reč: tražila je „pomoć od naroda“. Dan ranije odobren je nacrt dokumenta prema kojem Informativno-bezbednosna služba — obaveštajna i kontraobaveštajna, nije potčinjena šefu države, već zakonodavnom telu.
Sezona mitinga
Sandu je iskoristila uobičajenu retoriku: „Svi koji zarađuju na građanima Moldavije ujedinili su se protiv neizbežnih promena. Nameravaju da nas zadrže u prošlosti. Mi želimo da zemlja samouvereno zakorači u budućnost, da postane snažna država u kojoj lopovi i korumpirani zvaničnici dobijaju ono što zaslužuju.“
Događaju su prisustvovale vatrene pristalice izabrane liderke. Izvikivali su: „Maja Sandu je naša predsednica“, „Maja Sandu i narod“, nosili su zastave Rumunije i Evropske unije. Neko je razvio plakat „Hoćemo glavu Dodona“, izvestili su mediji. Ali čak i da se ovaj slogan nije čuo na trgu, letos su pokušaji opozicije na TV da ukloni predsednika opisani kao želja da se dokopaju njegove glave.
Aleksandar Slusar, jedan od lidera partije Platforma dostojanstva i istine koja je deo „proevropskog“ bloka ACUM, najavio je još jedan miting. „U četvrtak, 10. decembra, Ustavni sud će odobriti mandat gospođi Sandu. Posle toga ljudi moraju zahtevati ostavku vlade. Tada će biti otvoren put do vanrednih izbora“, uveravao je političar.
Iz Partije socijalista, iz koje se kandidovao Dodon, prokomentarisali su ulične aktivnosti protivnika. Složili su se da je neophodno boriti se protiv korupcije, ali su podsetili da parole „Dole mafija“ izvikuju oni pod čijom vlašću se dogodila takozvana prevara veka — prebacivanje milijarde dolara u inostranstvo.
„Građani ne razumeju zašto su se Pavel Filip, Andrian Kandu, Dorin Kirtoake i drugi, koji su zauzeli državu 2010. godine, „preobukli“ u takozvane borce protiv mafije“, istakli su ironično iz stranke.
Što se tiče prevremenih izbora, socijalisti su na njima insistirali mnogo pre nego što je to postalo mejnstrim.
Nek pogledaju svoje dvorište
Još jedna politička kriza u Moldaviji izbila je u vezi sa predsedničkim izborima. U drugom krugu pobedila je Sandu, osvojivši skoro 58 odsto glasova protiv Dodonovih 42 odsto. I trka, i glasanje i kasniji događaji bili su puni drame.
Sandu je podržao lider nadnacionalne Evropske narodne partije, bivši šef EU i bivši premijer Poljske Donald Tusk tako što je snimio video zapis na rumunskom sa direktnom agitacijom. „Na pitanje ko će dovesti Moldaviju do uspeha, odmah odgovaram: Maja Sandu“, rekao je on.
Renato Usati, bivši Dodonov saveznik, prešao je na stranu Sandu. Zajedno sa njom i drugim političarima sastavio je otvoreno pismo Briselu: visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepu Borelju, generalnom sekretaru Saveta Evrope Mariji Pejčinović Burić i direktorki Kancelarije za ljudska prava OEBS-a Inhibjerg Solrun Gisladotir. Međutim, dokument se nije odnosio na odnose sa Evropskom unijom, već na nadležnost moldavske Centralne izborne komisije: CIK je tada odlučivao koliko će biračkih mesta otvoriti van republike i gde tačno.
„Ovo je borba protiv prevare i onoga ko je vodi — Dodona. Dužni smo da zaustavimo proces i osiguramo reprezentativni glas građana“, navodi se u kolektivnom saopštenju.
Dok su „proevropski“ političari bili zabrinuti da će građani koji žive u Rusiji i Pridnjestrovlju uticati na ishod izbora, Dodon je optužio protivnike za organizovanje masovnog glasanja imigranata u zapadnim zemljama.
„Sve je više signala da je tamo postojao prevoz, to jest, autobusi koji su ljude dovodili na biračka mesta. Svako ko priiča o falsifikatima u Pridnjestrovlju, neka pogleda svoje dvorište“, rekao je Dodon između dve predsednička kruga.
On je zatražiio od Generalnog tužilaštva da krivično procesuira one koji su sprečili stanovnike nepriznate Pridnjestrovske Moldavske Republike da dođu na biračka mesta koja su bila otvorena za njih na desnoj obali Dnjestra. Zaista, tokom drugog kruga u selu Varnica, na primer, došlo je do sukoba između policije i aktivista koji su blokirali put stanovnicima Pridnjestrovske Moldavske Republike.
Posle pobede, Sandu je rekla da ruske mirovnjake treba povući iz regiona i na njihovo mesto dovesti civilnu misiju sa mandatom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Lider nepriznatog Pridnjestrovlja Vadim Krasnoseljski smatra da na ovaj način ona skreće pažnju sa pitanja koja su zaista važna za Kišinjev i Tiraspolj.
Partija komunista (PKRM), na čijem je čelu bivši predsednik države Vladimir Voronjin, bukvalno se povukla iz događaja. Ali nije se uzdržala od kritika: „Skandali i haos u parlamentu, mitinzi velikih razmera tokom karantina — sve je to posledica velike neodgovornosti koju demonstriraju zaprepašćenom moldavskom društvu oba učesnika neustavnog takmičenja pod nazivom „predsednički izbori“.“
Hronična nestabilnost
Sandu je razumljiv i prepoznatljiv populista, smatra zamenik generalnog direktora Instituta za nacionalnu strategiju Aleksandar Kostin. „Ona sada „pumpa“ svoje ime i imidž političkim kapitalom, uključujući i upečatljive izjave. Međutim, zasad ne postoje preduslovi za tešku krizu koja bi mogla da se završi Majdanom. To nikom ne bi bilo od koristi“, istakao je on.
Sistem u Moldaviji se reformiše, ali političari ne govore ništa novo i uverljivo o budućnosti zemlje. S tim u vezi, prema mišljenju eksperta, Moldavija je slična Ukrajini, pa čak i Jermeniji: u uslovima ideološkog vakuuma pobeđuju populisti poput Vladimira Zelenskog i Nikola Pašinjana.
„Dodon je takođe poražen jer nije mogao da objasni koje su koristi od proruskog kursa. Ali mora se uzeti u obzir da Moldavija nije od posebne vrednosti za EU, već je dugo povezana sa Evropskom unijom. Nema se za šta boriti“, ističe Kostin. „Sa druge strane, Rusija ima jake pozicije u Moldaviji i Prednjestrovlju. Tamo se nalaze mirovne snage sa legalnim i legitimnim statusom koje su svi potvrdili, uključujući i evropske sile. Zbog toga su provokacije malo verovatne. Svi se sećaju događaja iz 2008. godine — kako se završavaju napadi na ruske mirovnjake“, navodi ekspert, imajući na umu događaje iz Gruzije iz 2008.godine.
Šef analitičkog biroa projekta SONAR-2050 Ivan Lizan ističe da Moldavija od 2009. godine proživljava stalne političke i ekonomske turbulencije. „Ovo je hronična nestabilnost, a sada dolazi nova runda krize. Po svemu sudeći, stvari idu ka prevremenim izborima na kojima će pobediti onaj koji uspe da mobiliše biračko telo. Socijalisti se upravo time i bave, dok istovremeno ispunjavaju plan za nedelju dana za usvajanje narodnih zakona“, objašnjava stručnjak.
Protiv „proevropskog“ novoizabranog predsednika igra nasleđe saveznika, dodaje Lizan. Ranije su pokušavali da umanje Dodonova ovlašćenja. Situacija se promenila, ali ako se trend ograničavanja prava lidera nastavi, onda će Sandu postati ceremonijalna figura, smatra politikolog.
Što se tiče pridnjestrovskog sukoba, Tiraspolj i Kišinjev imaju zajedničke ekonomske interese. Rat nikome nije potreban, a Sandu će ga moći započeti samo pod direktnim pritiskom koordinatora sa Zapada.
