„Ako se 'astanizacija' baca u diplomatski promet kao odraz nostalgije za kolonizacijom, onda će EU verovatno morati da preživi godine nostalgije za vremenima koja su nepovratno minula“, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare.
U vezi sa ranijom izjavom Borelja da Rusija i Turska „astanizuju“ (analogija sa astanskim formatom za rešavanje situacije u Siriji) sukobe u Nagorno-Karabahu, Siriji i Libiji, odnosno izguruju EU iz procesa regulisanja, šef ruske diplomatije je istakao da savremeni svet ne bi trebalo gledati podložnim podeli na sfere uticaja i da za sve ima mesta ukoliko pošteno učestvuju u rešavanju sukoba.
„Zaista se nadam da će se Evropska unija ponašati na moderan način i da neće pokušati da predstavlja savremeni svet kao podložan podeli na sfere uticaja. Za sve ima mesta, ukoliko se pri rešavanju ovog ili onog konflikta učestvuje pošteno, a ne radi dobijanja nekih geopolitičkih koristi i jednostranih prednosti“, rekao je on na koferenciji za štapu i dodao da je Borelj zabrinut time da neko drugi, pored EU, može da preduzme proaktivne korake o Karabahu.
Lavrov je rekao da ne vidi nekakvu negativnu konotaciju u terminu koji je izumeo Borelj.
„Barem se nadam da u ovu reč koju je izmislio nije ubacio negativan prizvuk. Jer, u velikoj meri, astanski proces se oblikovao u kontekstu sirijske krize. Dok astanski format nije nastao, uopšte nije bilo napretka u političkom regulisanju“, podsetio je on.
Govoreći o projektovanju tog formata na druge regione, ministar je istakao da Rusija, Turska i Iran nisu ravnodušni prema situaciji na Južnom Kavkazu, jer su neposredni susedi država tog regiona.
Međutim, kako je rekao, Rusija svoj stav prema onome što se dešava izražava konkretnim delima, i da se to tiče, između ostalog, izjave lidera tri zemlje iz 9. novembra i velike pomoći koja se sada pruža u prevazilaženju posledica goruće faze sukoba oko Nagorno-Karabaha.
