„Zajednička izjava, koju su potpisali jermenski premijer i predsednici Rusije i Azerbejdžana 9. novembra, zaustavila je rat i obezbedila dogovore koji omogućuju izbeglicama i interno raseljenim licima da se vrate svojim domovima. Ta izjava osigurala je dogovore za obnovu ekonomije i rešenja gumanitarnih problema“, rekao je on na sastanku sa jermenskim kolegom u Moskvi.
Prema rečima Lavrova, Južni Kavkaz postaje region procvata.
„Dogovorili smo se da odblokiramo sve veze – ekonomske i transportne. Upravo tako možemo stvarno da stvorimo uslove za pretvaranje Južnog Kavkaza iz regiona protivrečnosti u region stabilnosti i prosperiteta u interesu svih naroda koji tamo žive. Daćemo sve od sebe da doprinesemo napretku u tom pravcu“, istakao je šef ruske diplomatije.
Sukob u Karabahu izlazi iz goruće faze
Lavrov je uoči sastanka sa jermenskim kolegom Arom Ajvazjanom naglasio da konflikt u Nagorno-Karabahu izlazi iz goruće faze i dodao da je zvaničnoj Moskvi je drago što Ajvazjan prvu posetu inostranstvu kao ministar inostranih poslova sprovodi u Rusiji.
„Sukob u Nagorno-Karabahu je na izlasku iz goruće faze, trilateralni sporazum Rusije, Jermenije i Azerbejdžana je zaustavio rat“, rekao je on.
Istovremeno, dodao je da je Unesko zainteresovan za očuvanje kulturnih objekata u Karabahu i da Rusija podržava takav pristup.
Razmena zarobljenika
On se osvrnuo i na razmenu zarobljenika, rekavši da će ruska strana doprineti završetku tog procesa i vraćanja tela poginulih uz pomoć njenih mirovnjaka.
„Najvažnije pitanje je razmena zarobljenika. Preko naših mirovnih snaga ćemo na sve načine doprineti tome da se to pitanje završi u najkraćem roku“, rekao je on na sastanku sa kolegom.
Sa svoje strane, Ajvazjan je rekao da su ta pitanja osetljiva i da ih treba što pre rešiti. Istovremeno, dodao je da jermenska strana računa na nastavak diskusija koje su započete tokom novembarske posete ruse međuresorne delegacije.
„Spremni smo da posvetimo dužnu pažnju pitanjima poput funkcionisanja ruskih mirovnjaka, stvaranja uslova za povratak izbeglica, daljih koraka za pružanje humanitarne pomoći stanovništvu, kao i logistička pitanja uključujući i u kontekstu restauracije infrastrukturnih objekata“, zaključio je.
Podsetimo, lideri Rusije, Azerbejdžana i Jermenije, Vladimir Putin, Ilham Alijev i Nikol Pašinjan, potpisali su 10. novembra zajedničku izjavu o potpunom prekidu borbenih dejstava u Nagorno-Karabahu. Kako se navodi u izjavi, jedan deo regiona prelazi pod kontrolu Azerbejdžana, strane će razmeniti zarobljenike, a ruske mirovne snage biće raspoređene duž kontakt linije i duž Lačinskog koridora koji povezuje Karabah sa Jermenijom.
Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane Rusije, u sastavu ruskog mirovnog kontingenta u zoni sukoba u Nagorno-Karabahu biće 1960 vojnika, 90 oklopnih transportera, 380 jedinica automobilske i specijalne tehnike.