Maradona je rođen u kartonskom naselju, živeo je u siromaštvu i jedini cilj mu je bio da kupi kuću svojoj majci... Ne da bude najbolji na svetu, ne da osvaja titule već samo da učini svoju majku srećnom i da je izbavi iz siromaštva. Kada je ostvario taj cilj dobio je gomilu praznog prostora, ogromnu slavu i mogućnost da zbog svoje pitome prirode dođe na metu ljudi drugačijeg karaktera.
O Maradoninom putu je govorio Tomislav Ivković, nekadašnji golman Crvene zvezde, brojnih klubova i reprezentacije Jugoslavije.
„On je bio dobar čovek, a sad imaš nekoliko vrsta dobrote, previše dobar može biti i neinteligentan, zavisi u kom smeru ide ta dobrota. Bilo je sigurno situacija gde nije trebalo da bude dobar čovek“, naveo je Ivković gostujući u „Fudbalskom podkastu”.
Činjenica da je odrastao u siromaštvu, da je potekao iz kraja u kom je vladala beda, navodila ga je na želju da svoj uspeh podeli sa bližnjima.
„Dovodio je porodicu, prijatelje, to su Južnoamerikanci, oni vole društvo, dovode iz svojih gradova najbolje prijatelje i članove porodice kako bi se okružili onima koji im stvaraju dobru atmosferu, dobar ambijent u kom može da se uživa“.
Ali on u Napulju nije bio samo Dijego Maradona, momak iz Argentine, već najbolji fudbaler sveta.
„U isto vreme, on se osećao nesrećnim, nije mogao da vodi normalan život kao ostali, otcepio se od sveta... Živeo je u Napulju gde nije mogao normalno da živi, da ode u grad kao svako drugi jer bi se odmah našlo njih stotinu, dve stotine, hiljadu koji bi ga poneli na rukama. Nije mogao da ode u prodavnicu da kupi sebi ono šta je hteo, išao je u dva, tri noću, gledao izloge i to su mu kasnije drugi kupovali”.
Nije lako snaći se u takvim okolnostima...
„Sve je to opterećenje, sve to stvara pritisak u glavi. Čim ne možeš da se opustiš i da živiš kao normalan čovek, ako nisi dovoljno jak karakter da se uklopiš u to, da znaš koji su ti prioriteti, u jednom slabom momentu života dođeš u situaciju da popustiš i uđeš u problem. Druga opcija je da ostaneš jak i da znaš da je prioritet fudbal i da ne uđeš u ćorsokak“.
Ako nešto nemaš prirodno, onda ideš veštačkim putem, što je bio slučaj i sa Maradonom.
„On je bio dosta nesrećan pošto je kroz sve ostale ’vitamine‘ tražio da bude srećniji i da se oseća onako kako se osećao nekad. Bio je vesela duša, nasmejana duša, imao je zadovoljstvo na terenu, najveće zadovoljstvo, tu je znao da je najbolji i da može da radi šta hoće. Čim bi se ugasili reflektori, on bi ulazio u problem... Taj grad je specifičan, okruženje je specifično, došao je u kontakt sa ljudima koji su bili povezani sa njegovim kasnijim načinom života“, zaključio je Ivković.
Maradona je preminuo u 61. godini života, 25. novembra ove godine, pošto je prethodni period proveo najpre na bolničkom, a potom i na kućnom lečenju u Argentini.
► Vest za koju smo verovali da je nikad nećemo pročitati: Božja ruka za Dijega
► „Dijego nije mrtav, Dijego živi u narodu“: Maradona sahranjen pred 200 ljudi /video, foto/
► Zamislite da Mesi pređe u Sampdoriju: Kompilacija najlepših golova u slavu Maradone /video/
