Nova vest poznate njujorške bankarske grupacije Goldman Saks, sigurno je najviše obradovala Borane i Ziđin, kineskog vlasnika Rudarsko-topioničarskog basena.
Posle dugo vremena, još od marta 2013, cena bakra je skočila na najvišu kotu dostigavši 7.719 dolara po metričkoj toni. Analitičari banke kažu da su je pogurali podaci o snažnijoj proizvodnoj aktivnosti u Kini i Južnoj Koreji od očekivane.
Ova godina je bila dobra za bakar čija je cena ojačala za više od 22 odsto, što je najviše od 2017. godine.
Ono što je posebno važno je da analitičari smatraju da je ovo samo prva faza, pošto očekuju dalji rast i u 2021. i u 2022. godini.
Procena je da će cene bakra naredne godine u proseku iznositi oko 8.625 dolara, da bi se u 2022. popela na prosečnih 9.175 dolara po toni.
Skok cene bakra - profit i investicije u Srbiji
Na pitanje, šta će to to značiti za RTB u Boru Ignjatović je bio konkretan:
„S obziorom na to da će ta cena ići nagore to će usloviti veći profit, a samim tim će biti ubrzano otvaranje rudnika Čukaru Peki, kao i proširenje kopova sa površinskom eksploatacijom u Ziđinu. Naravno, povećaće se i kapacitet topionice koji je do sada bio problem jer nova topionica nije radila punim kapacitetom i to je uslovljavalo i veće troškove prerade.“
On za Sputnjik napominje da ruda kod nas sadrži 0,3 odsto bakra što se ne smatra baš najkvalitetnijim sadržajem i da je dugo godina cena bakra bila izuzetno niska zbog čega je privatozacija RTB Bor bezuspešno pokušavana više puta.
Godinama niska cena
Gotovo deceniju je cena bila niska, pogotovo u odnosu na rekordnih 10.170 dolara za tonu iz 2011. godine. U 2015. godini spala je na samo 4.500 dolara, a 2017. je bila 5.900 dolara po toni. Stručnjaci su smatrali da je za rentabilno poslovanje kombinata bilo neophodno 6.000 dolara.
Iako kineski vlasnik i sa dosadašnjom cenom ostvaruje profit, jasno je šta će značiti najavljeni rast cene crvenog metala.
„S povećanjem cene bakra očekuje se i oporovak svetske privrede koja je ove godine u krizi zbog posledica pandemije koronavirusa. Očekuju se daleko veće investicije u industriji koja koristi bakar i leguru bakra“, napominje Ignjatović.
Početkom septembra prošle godine u kineskom gradu Sjamenu tadašnji ministar energetike Aleksandar Antić i predsednik kompanije Ziđin grupe, Đinh Čen potpisali su Memorandum o razumevanju za razvoj gornje zone rudnika bakra „Timok“ kod Bora, poznatiji kao Čukaru Peki. Početak eksploatacije rude bio je predviđen već 2021. godine, uz investiciju od 474 miliona dolara.
Tada se, međutim, nije računalo sa pandemijom.
Na redu je i Čukaru Peki
Sagovornik Sputnjika očekuje da će Čukaru Peki biti otvoren 2022. godine uz investiciju veću od 400 miliona dolara kako bi se ušlo u punu proizvodnju.
Na pitanje, o kolikom kapacitetu rudnika je reč, on kaže da sve zavisi kojim tempom će ići eksploatacija.
„Ipak će to zavisiti od politike Ziđina, ali i od cene bakra na svetskom tržištu zato što se cena bakra menja iz godine u godinu. Znamo da je pre više godina cena bila izuzetno niska i maltene je bilo neisplativo da se RTB Bor bilo kome proda, nije bilo zainteresovanih. Upravo ta cena bakra je tas na vagi da li će se ići u eksploataciju ili ne, ali s obzirom na ove procene o rastu cene očekuju se maksimalni proizvodni kapaciteti“, kaže naš sagovornik.
Na pitanje, kako će se u ovoj situaciji ponašati EU koja je uvela kvote na uvoz bakra, Ignjatović kaže da EU nije jedini potrošač katodnog bakra.
„S obzirom na to da je Ziđin vlasnik ovog ali i još nekoliko rudnika bakra oni mogu celokupnu količinu da apsorbuju za svoje potrebe u Kini tako da nije problem da se te količine koncentrata bakra, odnosno katodnog bakra, plasiraju na tržište koje oni pokrivaju,“ smatra sagovornik Sputnjika.
