„Komisija za koncesije BiH nema nadležnosti nad imovinom koja se nalazi na teritoriji Republike Srpske, i to bi trebalo da zna vrli i iskusni pravnik, kako sam sebe naziva Šefik Džaferović, kao što bi trebalo da zna i da BiH nema imovinu, što jasno piše u Ustav BiH, odnosno Aneksu četiri Dejtonskog sporazuma, u kojem su pobrojane nadležnosti zajedničkih organa BiH, dok sve ostale pripadaju entitetima“, istakli su u odgovoru iz kabineta srpskog člana Predsedništva na pitanje Srne da prokomentarišu Džaferovićevu izjavu da je u pripremi „pravna reakcija BiH na dogovor Srbije i Republike Srpske o gradnji hidrocentrala na reci Drini“.
Iz kabineta naglašavaju da je reakcija u ime BiH nemoguća jer ona nema pravo na to i Džaferovićeva izjava je samo „'lično mišljenje' 'vrlog' pravnika, bošnjačkog člana Predsedništva BiH“.
U odgovoru se podseća da je Zakonom o koncesijama BiH iz 2002. godine osnovana Komisija za koncesije BiH koja deluje u svojstvu Komisije za dodelu koncesija BiH kada obavlja funkcije i vrši ovlaštenja u vezi s dodelom koncesija koje su u isključivoj nadležnosti BiH, te da su nadležnosti BiH propisane članom tri Ustava BiH koji nosi naziv „Nadležnosti institucija BiH“.
„Zakon o koncesijama BiH na koje se pozivaju pojedini političari iz reda bošnjačkog naroda na precizan način reguliše nadležnosti kada je nadležna BiH odnosno kada je reč o zajedničkoj nadležnosti BiH i Republike Srpske, FBiH ili Brčko Distrikta. Navedenim zakonom se utvrđuju uslovi pod kojima se domaćim i stranim pravnim licima mogu dodeljivati koncesije u sektorima koji su, po Ustavu i zakonima BiH, u nadležnosti BiH, kao i kada se koncesiono dobro prostire na granici Federacije BiH i Republike Srpske“, pojašnjava se u odgovoru iz kabineta srpskog člana i predsedavajućeg Predsedništva BiH.
Iz kabineta su naglasili da se koncesiono dobro, odnosno deo reke Drine nalazi na teritoriji Republike Srpske, ne prostire se na teritoriju drugog entiteta, te da zabrinjava činjenica da pojedini političari iz bošnjačkog naroda na jedan ostrašćen način pozivaju i imenuju neke institucije BiH kao što je i navedena komisija a pritom same institucije se ne izjašnjavaju jer poznaju zakonske propise i svesni su da je ovo pitanje jasno.
„Pozivanje na visokog predstavnika s ciljem podizanja medijskog presinga i navođenje pojedinih presude Ustavnog suda BiH te njihovo ekstenzivno tumačenje pod kojim se pod određene pravne institute može podvesti sve ono što neki političar misli ili želi i što mu u tom trenutku odgovara je veoma opasan presedan“, ističe se u odgovoru.
Iz kabineta su naglasili da realizacija projekta Hidroenergetskog sistema „Gornja Drina“, kojim je predviđena izgradnja hidrocentrala Buk Bijela, Foča i Paunci predstavlja ozbiljan energetski resurs i od vrhunskog interesa je za građane Republike Srpske, posebno stanovnika tog kraja i njegovom realizacijom biće omogućen ekonomski rast i otvaranje novih radnih mjesta.
„Očigledno je da sve što doprinosi boljem životu građana Republike Srpske, jačanju energetskog i ekonomskog sektora izuzetno smeta pojedinim bošnjačkim političarima i izaziva nervozu da odmah pozivaju u pomoć i visokog predstavnika i njegovu intervenciju. To dovoljno govori u kakvoj zemlji živimo. Kada se čovek nađe pred nedoumicom o ispravnom i neispravnom, njegovo ponašanje oblikuje njegov karakter i njegova savjest. Tako je očigledno u ovom slučaju i kod Džaferovića“, istakli su iz kabineta srpskog člana i predsedavajućeg Predsedništva BiH.
