Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, komentarišući opasnost od isključenja Belorusije i Rusije iz sistema SVIFT, najavio je ovih dana da se Rusija zalaže za razvoj sopstvenih platnih mehanizama koji neće zavisiti od Zapada.
Alternativa nepouzdanom oslanjanju na globalističke instrumente
Posle onlajn zasedanja Saveta ministara spoljnih poslova zemalja ODKB, Lavrov je ocenio da više nije sasvim pouzdano oslanjati se na multilateralne instrumente, koji se u potpunosti nalaze u rukama Zapada.
Ovakvo razmišljanje ruskih zvaničnika došlo je posle nedavne izjave bivše kandidatkinje za predsednika Belorusije Svetlane Tihanovske da namerava da traži uvođenje dodatnih sankcija protiv Minska, između ostalog, i isključenje beloruskih banaka iz međunarodnog platnog sistema SVIFT.
Rusija bi tako sama prekratila priču o njenom učešću SVIFT-u, Udruženju međunarodnih međubankarskih telekomunikacija, preko koga se obavlja najveći deo svetskog platnog prometa i beleže sve transakcije čija se dnevna vrednost meri milijardama dolara, koji okuplja skoro 11.000 institucija iz više od 200 zemalja, uključujući 9.600 banaka.
Rusiji od 2014. prete izbacivanjem
Za isključenje Rusije iz SVIFT-a zapadni političari su se zalagali od 2014. godine, kada su uvedene prve sankcije Rusiji zbog krize u Ukrajini. Najglasniji je bio tadašnji britanski premijer Dejvid Kameron koji je smatrao da isključenje Rusije iz međunarodnih finansijskih tokova stavi na listu prioriteta EU.
I nije samo pretnja izbacivanjem razlog za nepovernje koje je izrazio Lavrov prema udruženju koje je pod jakim uticajem, pre svega, Vašingtona. O tome govori i afera da je posle 11. septembra 2001. finansijsko-obaveštajna služba odeljenja američkog trezora omogućila operativcima CIA pristup podacima iz SVIFT mreže kako bi pratila trag terorista. To je otkriveno tek posle pet godina.
Zašto se nisu obistinile dosadašnje pretnje
Ekonomista Borislav Borović za Sputnjik kaže da je od oko 800 banaka u Rusiji oko 600 povezano sa SVIFT sistemom i da bi njihovo isključivanje dovelo do velikih problema u funkcionisanju platnog prometa u svetu.
Glavni ekonomista ruskog Instituta za tržišta fondova i upravu Mihail Beljajev je svojevremeno za Sputnjik rekao da bi izbacivanje tako velikog igrača dovelo do destabilizacije tog sistema, i to bi pre svega naškodilo SAD.
Zato se, između ostalog, do sada i nisu obistinile pretnje izbacivanjem, kao što je to na pritisak Vašingtona učinjeno sa 14 iranskih banaka 2012. godine, ističe Borović.
Evropska unija je zbog toga bila primorana da razvije alternativni sistem INSTEKS za plaćanja između evropskih zemalja i Irana pod sankcijama.
Biti spreman
Borović, međutim, kaže, da koliko god bilo neracionalno, ipak ne treba isključiti ni tu mogućnost izbacivanja Rusije iz SVIFT-a, uzimajući u obzir ukupne geopolitičke okolnosti. Ranije pretnje izbacivanjem bile su razlog da su ruske kompanije i organizacije, međusobno već prešle na promet bez oslanjanja na SVIFT kao posrednika.
Platni promet sa inostranstvom je, dodaje on, ipak, komplikovaniji, ali i podseća da je krajem 2014. godine krenula priprema alternativnog sistema plaćanja između Kine i Ruske Federacije koji prenosi i informacije o uplatama. Sistem je autonoman, potpuno nezavisan od bilo kog sistema plaćanja pod kontrolom Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, ali to podrazumeva korišćenje nacionalnih valuta i originalni način rada, kaže on za Sputnjik.
Profesor bankarstva na Beogradskoj bankarskoj akademiji, Branko Živanović za Sputnjik kaže da je tehnički izvodljivo napraviti alternativni sistem SVIFT-u. Smatra ipak da bi to bilo neracionalno i objašnjava:
„Zato što se platni promet odvija sa velikim brojem članica u svetu, zemalja ili korporacija koje su uvoznici ili izvoznici. U krajnjoj liniji, oni će indirektno i od EU, SAD, regionalnih ekonomskih saveza, biti prekršajno sankcionisani ukoliko sami budu ulazili u takve alternativne sisteme. Paralelni sistem platnog prometa, osim klasičnog platnog prometa bi morao da uvede i niz finansijskih transakcija čiji je termin duži od samo spot plaćanja, što bi dovelo do dodatnih problema“.
Rusija, međutim, nije jedina koja priprema alternativu platnom sistemu SVIFT koji zbog velike uloge dolara u globalnom finansijskom sistemu Amerikanci koriste za političke pritiske.
I Kina bi alternativu
Nakon što je letos predsednik SAD potpisao zakon o autonomiji Hongkonga, koji podrazumeva sankcije protiv kineskih zvaničnika i finansijskih institucija, kineski finansijski stručnjaci su počeli aktivno da diskutuju o mogućnosti da se Kina isključi iz sistema SVIFT.
Iako se većina stručnjaka slaže da je izbacivanje druge privredne svetske sile iz SVIFT-a malo verovatan scenario, jer su i spoljnotrgovinski odnosi Amerike i Kine, kakvi god trenutno bili, ipak dvosmerna ulica, sve češće su ocene da bi Kina trebalo da pripremi alternativu za promet sa svetom, zaobilazeći SVIFT.
Profesor Pravnog fakulteta Narodnog univerziteta Kine Ši Đajou smatra da bi u kratkom roku bilo teškopreći na alternativne sisteme. Plaćanja u više valuta uključuju porast rizika vezanog za oscilacije deviznog kursa, objašnjava on, ali ipak, smatra da je moguće efikasno upravljati rizicima prilikom plaćanja u nacionalnim valutama uz pomoć sporazuma sličnih kakvi su na snazi između Rusije i Kine.
Šta su prioriteti
Kada su posle potpisivanja antinuklearnog sporazuma sa Iranom toj zemlji bile ukinute sankcije i ona pozvana da se vrati u SVIFT, najveći broj njenih banaka to nije učinio, iako prema sopstvenom priznanju, alternativni sistem koji su napravili nije u potpunosti efikasan kao SVIFT.
Prioriteti su, očigledno, drugačije postavljeni. Od same efikasnosti bila je značajnija nezavisnost i nemogućnost novih ucena Vašingtona.
A da je ruski finansijski sistem zaštićen ako dođe do napuštanja SVIFT-a, izjavila je još marta 2017. guvernerka Centralne banke Rusije Elvira Nabijulina. Tada je u razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom ukazala na to da je spreman analogni sistem zahvaljujući kome će biti odrađivane sve operacije za koje je korišćen SVIFT.
