Stanje Evropske unije u decembru 2020. u najkraćem bi se moglo opisati narodnom — da nije tragično, bilo bi komično. Vest koja je ovih dana privukla više pažnje i od „obaranja ruku“ Merkelove i Orbana i od latinoameričke sapunice zvane registracija/nabavka/distribucija vakcina, tiče se jednog veseljaka uhapšenog na orgijama.
Pokazalo se, po ko zna koji put, da Evropski parlament, kao i vaskolika briselska EU birokratija, mnogo toga čine suprotno od standarda i načela koja propovedaju. A najznakovitiji, što bi rekli Hrvati, i najsvežiji dokaz te teze je bizaran incident sa evroposlanikom u bekstvu s orgija, kog je policija, praktično, polugolog skinula sa simsa.
Rimske orgije u Briselu — što je dozvoljeno volu, nije Jupiteru
U vreme dok vlade država-članica EU ograničavaju kretanje svojih podanika, koje ide i do zabrana kontakata sa najbližim članovima familije, a sve u nameri da obuzdaju pandemiju korone, „zakonodavne organe“ Unije hapse zbog učešća u tzv. grupnjaku sa oko 25 istopolnih učesnika.
Na, politički korektno rečeno, LGBT+ zabavi trošile su se i „nedozvoljene supstance“, a osim veseljaka koji je „proslavio“ Evropski parlament, učestvovalo je i nekoliko diplomata stacioniranih u centru EU i NATO-a. Što bi se reklo: „Kad si u Rimu, ponašaj se kao Rimljanin.“
Naizgled, seks skandal ko seks skandal, ni prvi ni poslednji, bilo ih je širom sveta i biće ih još, ali ono što je bizarno u celoj priči je da je „najslavniji učesnik“ ove bahanalije poslanik Evropskog parlamenta, institucije koja odavno sebi daje za pravo da širom sveta deli moralne lekcije i određuje šta se sme, a šta ne sme.
Kao i u Rimskom carstvu, pokazalo se da oni koji građanima uvode zabrane uz pretnje drakonskim kaznama, sami ne poštuju propise koje su doneli. I ne samo da ih ne poštuju, nego ih izvrgavaju ruglu. U skladu sa antičkom rimskom poslovicom da Jupiteru i volu nisu dozvoljene iste stvari, moglo bi se reći da su u Briselu, za razliku od starog Rima, volovi privilegovani.
Evroposlanici — legitimitet Kaligulinog konja
Imajući u vidu poslanički sastav Evropskog parlamenta, zlobnici bi rekli da kao što je Kaligula uveo konja u Senat, tako i države-članice EU već godinama u ovu instituciju, najblaže rečeno, ne delegiraju svoje najbolje kadrove.
Zato i učešće „narodnog delegata“ u bahanalijama, dok pošten svet, po preporukama i EU, sedi zaključan po kućama, ne bi trebalo da nas čudi.
Poznato je da je već decenijama širom Evrope izlaznost birača na izborima za Evropski parlament značajno manja nego na nacionalnim, kao i da je jedan od razloga britanskog napuštanja EU upravo kriza legitimiteta i legaliteta briselskih institucija.
Zato je i slučaj veselog evroparlamentarca incident koji bi trebalo pozdraviti, ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga „što dostojno predstavlja instituciju čiji je član“.
U situaciji u kojoj se novo Rimsko carstvo sa sedištem u Briselu urušava na sve moguće načine, neki novi varvari izgledaće pre kao Platon i Aristotel, nego kao Huni i Vizigoti.
