Portparolka je podsetila da je većina učesnika video-konferencije, koja je održana 25. novembra, konstatovala da jednostrane sankcije krše prava država na održivi razvoj, a takođe ometaju pružanje humanitarne pomoći.
„Predstavnici država, koje se 'bave' takvim merama radi ostvarenja sopstvenih geopolitičkih ciljeva, nisu mogli da ubede druge u 'preciznu' prirodu sankcija koje uvode i operativnost takozvanih 'humanitarnih izuzetaka'. U zemljama u razvoju, posebno u onima koje se suočavaju sa oružanim sukobima, dobro su svesni toga da sankcije udaraju na sve grane nacionalne ekonomije. Celo stanovništvo trpi zbog njih. U vreme pandemije virusa korona njihov efekat poprima razmere vanredne katastrofe. Smatramo da je veoma važno što se na platformama UN pokreće sve žešća rasprava na temu datog problema i iznose brojne konstruktivne inicijative koje privlače širi krug istomišljenika“, navodi se u saopštenju Zaharove.
Zaharova je ukazala na značaj uloge specijalnog izvestioca UN o negativnom uticaju jednostranih prinudnih mera na ljudska prava.
„Rusija se dosledno zalaže za isključivanje prakse uvođenja jednostranih prinudnih mera koje nisu zasnovane na međunarodnom pravu, a koje su, između ostalog, uvedene kao dopuna merama koje je usvojio Savet bezbednosti UN. Uporno promovišemo takav stav prilikom kontakata sa stranim partnerima, predstavnicima Sekretarijata UN. Ovaj problem uvrštavamo među prioritete u svetskoj Organizaciji“, ističe Zaharova.
Ona je tom prilikom podsetila na inicijativu ruskog predsednika Vladimira Putina o formiranju „zelenih koridora“.
„Pozivamo zainteresovane zemlje i institucije sistema UN da formiraju uslove za zajedničku realizaciju inicijative“, poručila je ruska diplomata.
Podsetimo, Putin je krajem marta na samitu G20 o virusu korona izjavio da tokom krize treba stvoriti takozvane „zelene koridore“ oslobođene trgovinskih ratova i sankcija za međusobno snabdevanje lekovima, hranom, opremom i tehnologijom.
Pročitajte još:
